Da li nas mobilni telefoni špijuniraju?

Veliki broj ljudi je doživeo ovo iskustvo tako da se već raširila teorija o tome da nas mobilni telefoni prisluškuju dok razgovaramo, kako bi algoritmi poslali odgovarajuću reklamu.

Kako se navodi u saopštenju tehnološke kompanije Kasperski, poznate po antivirus sistemima, za ovo je odgovorna komunikacija između naših mobilnih telefona.

„Utisak koji mnogi ljudi imaju da njihov mobilni telefon sluša razgovore kako bi im potom prilagodio reklame na mreži prvenstveno je posledica dva faktora: praćenje navika na mreži i razmena preferencija između uređaja u blizini.

Praćenje onlajn navika se kontinuirano sprovodi dok su korisnici povezani na internet. Ovo uključuje veb stranice koje posećuju, proizvode koje pregledaju i kupuju, pretrage koje sprovode, sadržaj koji im se sviđa na društvenim medijima, pa čak i lokaciju zabeleženu preko GPS-a na njihovom uređaju.

Ove informacije omogućavaju kompanijama da saznaju više o interesovanjima i preferencijama korisnika i daju personalizovane preporuke. Na primer, ako pretražujete pešačke staze, verovatno ćete na kraju videti oglase za putovanja do mesta gde je pešačenje popularno, čak i ako niste posebno pretraživali tu konkretnu lokaciju.

Međutim, pravi krivac iza mita da mobilni telefoni špijuniraju razgovore je mogućnost deljenja preferencija između obližnjih uređaja. Drugim rečima, pametni telefoni imaju funkciju koja im omogućava da međusobno razmenjuju informacije o navikama kupovine. Baš kao što ljudi dele informacije kada razgovaraju, uređaji rade isto to, sa ciljem da poboljšaju personalizaciju onlajn ponuda.

Vredi napomenuti da ova razmena nije povezana sa vlasnikom mobilnog telefona, već sa internet registracijskim brojem (IP) uređaja. To znači da lični podaci ne „cure“. Tehnički gledano, ono što se prenosi su „metapodaci“ koji ne dozvoljavaju identifikaciju uključenih pojedinaca“, objašnjavaju iz ove kompanije.

Oni preporučuju nadgledanje aplikacija koje aktivno prate ponašanje ili interakcije pri korišćenju interneta.

Da biste to uradili, jednostavno proverite dozvole za svaku aplikaciju i onemogućite funkcije koje smatrate invazivnim.

Da biste poboljšali svoju privatnost na mreži, kompanija Kasperski preporučuje:

Koristite inkognito režim: Ako ne želite da prilagođavate celu konfiguraciju ili samo želite da sakrijete istoriju određenih veb lokacija, možete da koristite inkognito režim. Na ovaj način, pregledač neće čuvati informacije o stranicama koje posećujete, kao i kolačiće, lozinke itd. Pored toga, inkognito režim vam omogućava da nastavite da koristite standardne kartice i neće izbrisati informacije koje je pregledač već sačuvao.

Blokirajte veb praćenje: Još jedan način da izbegnete praćenje je korišćenje posebnih programa i ekstenzija, kao što je popularni AdBlock Plus, koji takođe sprečava društvene mreže da prate vašu aktivnost (ovu funkciju morate omogućiti u podešavanjima). Takođe možete dobiti listu svih alata za praćenje koji su podrazumevano blokirani. Proizvodi kompanije Kaspersky već nude zaštitu od veb praćenja.

Naviknite se na korišćenje VPN alata: Virtuelna privatna mreža (VPN) je neophodna alatka za korisnike koji se povezuju na različite Wi-Fi mreže. Neke usluge su besplatne, dok se druge plaćaju. Ponekad je bolje uložiti u sajber bezbednost nego izgubiti sve vredne informacije.