Da li nas opet čeka promena formule za usklađivanje penzija?

Krajem 2019. godine promenjen je Zakon o PIO tako da se penzije 50 odsto usklađuju sa inflacijom, a 50 odsto sa rastom zarada. Nakon nekoliko godina, prvo smanjenja penzija, a zatim diskrecionog povećanja od strane Vlade, od početka 2020. godine usvojena je tzv. švajcarska formula koja uvodi izvesnost i u visinu penzija i u javne finansije zato što se tačno može izračunati koliko će one porasti. Takođe, precizno je definisano od čega zavisi njihovo povećanje (inflacije i rasta plata).

Primena švajcarske formule je rezultirala povećanjem penzija od 5,4 odsto u 2020. kao i 5,9 procenata u 2021. godini. Po svojoj prirodi ovakva formula je izdašnija prema penzionerima kada se BDP smanjuje ili sporije raste. S druge strane, kada je veći ekonomski rast, inflacija raste sporije, pa je povećanje penzija manje od rasta ekonomije. Tako je 2020. godine BDP smanjen za jedan odsto, a penzije su povećane za 5,4 odsto. Ove godine očekuje se realan rast BDP-a od šest ili čak 6,5 odsto, a penzije su povećane početkom godine za 5,9 odsto.

U Fiskalnom savetu kažu da su oni i pre dve godine predlagali nekoliko modela za usklađivanje koji bi bili fleksibilniji i da će i sada učestvovati ako ih Vlada pozove u razmatranju modela koji bi bio dugoročno održiv.

Kako je Milan Krkobabić, predsednik PUPS-a prekjuče na sednici Glavnog odbora sročio, oni će se zalagati za formulu “tri P – penzije prate plate”. Na istom događaju prisustvovao je i koalicioni partner Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, koji je rekao da su “penzije danas najveće u savremenoj istoriji Srbiji, što ne znači da ne moraju da rastu brže. Što se tiče promene sistema izjavio je: „nisam siguran da će sto odsto to moći da bude tako, a imate moje obećanje da ću se truditi“.

Za Jovana Tamburića, predsednika Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije ovako sročena izjava deluje kao još jedna predizborna manipulacija penzionerima.

“Vučić je rekao da će se truditi, ali da nije sigurno da će promeniti usklađivanje penzija. Dao je predizbornu žvaku PUPS-u”, ocenjuje Tamburić dodajući da nije potrebno menjati švajcarsku formulu već usklađivanje treba sprovoditi dva puta godišnje.

“Prilikom usklađivanja koriste se podaci stari 18 meseci, pa penzioneri žive sa novom inflacijom a penzije su usklađene sa onom od pre godinu dana. Dizali su tu švajcarsku formulu u nebesa, a sada hoće da je menjaju. Priznaju da su prevarili penzionere”, smatra Tamburić dodajući da treba zaustaviti diskriminaciju penzionera sa najmanjim primanjima. Najniža penzija poljoprivrednika je prema njegovim rečima 12.600 dinara, dok je zaposlenima i samostalcima 16.000 dinara.

“Treba da se podigne da garantovana penzija bude 20.000 dinara. Više od 120.000 ljudi prima manje od toga”, podseća Tamburić.

Na kraju on ističe da država umesto obećanja treba prvo da obešteti penzionere za smanjenje penzija od 2014. do 2018. godine u iznosu od 834 miliona evra, a sa kamatama, 105 milijardi evra.

“Najveća pljačka penzionera se odigrala sa neusklađivanjem penzija od 2012. godine. Da se švajcarska formula primenjivala od 2012. penzije bi do 2020. godine bile veće za 48 odsto, a one su povećane za svega 23 odsto. Dakle penzioneri su zakinuti za povećanje od 25 odsto penzija”, tvrdi Tamburić.

I ekonomista Libeka Mihailo Gajić smatra da sve učestalija priča o promeni usklađivanja i samim tim povećanju penzija ima veze sa izborima koji su najavljeni za april sledeće godine.

“Ta promena bi stupila na snagu početkom 2022. godine, baš pred izbore. Ali to bi bilo opasno. Prvo zato što je švajcarska formula ustanovljena skoro i njena brza promena govorila bi da nema strateške vizije šta će biti za 10 ili 20 godina i da vlada neizvesnost. Ali ozbiljnije od toga je što podseća na 2008. godinu kada su ucenom PUPS-a penzije povećane za 10 odsto mimo redovnog usklađivanja, a onda se tako uvećan teretom, budžet suočio sa svetskom finansijskom krizom. Sada imamo dobru ekonomsku godinu, dobre budžetske prihode koji mogu to da podnesu. Ali šta kada naiđe godina kada ne bude tako? Opet ćemo se zaduživati”, upozorava Gajić.

Izdaci za penzije trenutno se nalaze na oko 10,5 odsto BDP, što je ispod nivoa pre 2014. godine, ali i jako blizu dogovorenom nivou sa MMF-om od 11 odsto BDP-a. Gajić upozorava da su plate zaposlenih u javnom sektoru već preskočile dogovorenu granicu od 9,5 odsto BDP-a.

“Za zdravstvene radnike povećanje je razumljivo, ali i ostalima su plate povećane i to ukazuje da se radi o pripremama za izbore”, napominje on.

Prosek i ispod njega

Prosečna penzija u Srbiji u junu je iznosila 29.739 dinara, a penzije manje od nje primalo je 60 odsto ili skoro milion penzionera. Najviše penzionera, njih 294.420 je primilo penziju u iznosu od 15.000 do 20.000 dinara. Malo manje od 100.000 penzionera je primilo penziju manju od 10.000 dinara.