Da li Nemačka ima alternativu za rusku naftu?

Zarad tog cilja, kako prenosi Dojče vele, nemački ministar ekonomije Robert Habek nedavno je boravio u Ujedinjenim Arapskim Emiratima a sledeći na listi za posetu bi mogle da budu Venecuela ili Iran. To bi eventualno dovelo do toga da se postojeće sankcije prema tim zemljama ponište. A tu je i OPEK (Organizacija zemalja izvoznica nafte).

Kratkoročno, ovaj naftni kartel bi mogao da proizvede dodatnih dva miliona barela, kaže Barbara Lambreht, ekspertkinja za sirovine iz nemačke banke „Komercbank“ . Međutim, ona navodi da članstvo Rusije u proširenom krugu OPEK + predstavlja problem. Nedavno je generalni sekretar OPEK-a Muhamed Barkindo odbio mogućnost prekida saradnje sa Rusijom.

Izneseni podaci nameću zaključak da Nemačka kao ni druge zemlje Evropske unije ne mogu tako jednostavno da nađu zamenu za rusko “crno zlato”. Primera radi, Evropska unija je iz Rusije svakog dana tokom prošle godine uvozila 2,2 miliona barela sirove nafte i 1,2 miliona barela naftnih derivata.

Ipak, ministar ekonomije Habek želi da Nemačka bude „praktično nezavisna“ od uvoza ruske nafte do kraja godine. Još uvek je nejasno kako to postići. Proširenje infrastrukture obnovljivih izvora traje duže, a alternativni izvori još nisu dogovoreni. Situacija će verovatno biti slična u mnogim zemljama EU.

Ipak, ukoliko bi došlo do prestanka uvoza nafte ranije nego očekivano, Nemačka poseduje nacionalnu rezervu koja je nastala zbog naftne krize, pre 50 godina.

Prema dokumentu Ministarstva ekonomije to bi moglo da premosti period od 200 dana bez ruske nafte. Međutim, studija takođe pokazuje da kvalitet sirove nafte i opcije transporta nisu bile uključene u planiranje. Iznenadna zabrana uvoza ruske nafte bi pak stvorila probleme, primera radi za celu istočnu Nemačku.