Da li produktivnost srpske privrede raste ili se smanjuje?

Ova pitanja su predmet diskusija ekonomista gde jedni brane odluku vlade da se plate u javnom sektoru povećaju za od osam do 15 odsto i da će to doprineti daljem rastu BDP-a i onih koji misle da povećanje plata skoro dvostruko veće od nominalnog rasta BDP-a može ugroziti cenovnu konkurentnost privrede i dovesti do pada produktivnosti.

Urednik Makroekonomskih analiza i trendova Ivan Nikolić ističe da će nešto brži rast domaće tražnje od rasta BDP-a dogodine, vođen pre svega osetnijim rastom

plata u javnom sektoru, a potom i njegovim prenosom na ostatak privrede podržati privredni rast i delom kompenzovati uticaj nepovoljnih eksternih faktora.

U analizi MAT-a navodi se da je u periodu od januara 2017. do jula 2019. godine nominalni rast zarada u javnom sektoru od jedan odsto u proseku uticao na nominalni rast zarada u privatnom sektoru za oko 0,93 odsto.

S druge Milojko Arsić profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i urednik Kvartalnog monitora ističe da na snažan rast plata u privatnom sektoru u toku ove godine pre svega utiče emigracija u inostranstvo i smanjenje ponude radne snage, a da uticaj rasta plata u javnom sektoru na plate u privatnom postoji, ali da on nije toliko snažan.

„Ako se pri oceni uticaja plata u javnom sektoru na plate u privatnom sektoru, ne uključe i drugi faktori, koji utiču na kretanje plata u privatnom sektoru tada je ocena nepouzdana. U tom slučaju uticaj drugih faktora na kretanje plata u privatnom sektoru, kao što je emigracija radne snage, pripisuje se platama u javnom sektoru, što znači da se precenjuje uticaj plata u javnom sektoru na plate u privatnom“, napominje Arsić.

Nepobitna činjenica je da povećanje plata postoji i to ove godine u privatnom sektoru čak i veće nego u javnom. Takođe je ekonomski nepobitno da povećanje plata znači rast troškova za privredu što smanjuje njenu konkurentnost. Nikolić pak tvrdi da je u prethodne tri godine produktivnost porasla znatno više od plata, pa je stvoren „rezervoar produktivnosti“.

„Činjenica je da se povećanjem plata smanjuje konkurentnost privrede, ali to nije zabrinjavajuće za ukupnu cenovnu konkurentnost zbog rezerve produktivnosti. Taj demonstrativni efekat, povećanje plata u privatnom sektoru zbog rasta plata u javnom biće minimalan teret za privredu“, zaključuje on.

Prema podacima Evrostata produktivnost privrede, odnosno dodata vrednost po radniku u prerađivačkoj industriji Srbije u 2017. bila je 15.200 evra. Po tome su iza nas bili samo BiH i Bugarska. S druge strane, kada se ovaj pokazatelj stavi u odnos sa prosečnom zaradom zaposlenih u industriji Srbija skače na treće mesto po tzv. produktivnosti korigovanoj zaradom. Prema tom pokazatelju za 100 evra koje poslodavac potroši na platu radnika u prerađivačkoj industriji on stvori 190,6 evra vrednosti. Ispred nas po ovom pokazatelju našli su se samo Mađarska i Bugarska.

„Zbog tehnološke strukture naše privrede proizvodimo proizvode niže dodate vrednosti, pa naši zaposleni stvaraju malo dodate vrednosti. Međutim, trošak po zaposlenom, odnosno njihove zarade su još niže od toga, pa je naš prosečni zaposleni konkurentniji od proseka EU“, objašnjava Nikolić.

S druge strane, Arsić ukazuje da analize Kvartalnog monitora pokazuju da realne plate u poslednjih nekoliko godina rastu brže od produktivnosti, što znači pad cenovne konkurentnosti privrede.

„Međunarodna cenovna konkurentnost bilo da se meri na osnovu kretanja plata u stalnim cenama ili evrima pokazuje da rastu jedinični troškovi rada u našoj privredi tokom poslednje tri godine. Drugim rečima, realne plate rastu brže od produktivnosti. Treba reći da je u dugom roku jedino održivo povećanje plata u skladu sa rastom produktivnosti inače u suprotnom dolazi do neravnoteža, kao što je rast spoljnotrgovinskog deficita ili inflacije“, ocenjuje Arsić dodajući su analize rađene na bazi zvaničnih statističkih podataka.