Da li rast plata prati rast inflacije, ili Srbiji preti scenario otpuštanja zbog poskupljenja?

Medijalna zarada je u januaru bila oko 20.000 manja od prosečne, što znači da 50 odsto zaposlenih prima do 63.000 dinara, a druga polovina više od toga.

Predstavnici vlasti tvrde da, iako su poskupljenja sveprisutna, budući da je inflacija dostigla već 16 odsto u martu, a prošla godina je završena sa rastom cena od 15,1 odsto, ta poskupljenja anulira rast zarada, što znači da je životni standard ostao neugrožen.

„Rast plata i penzija veći je od inflacije, tako da i u teškim vremenima uspevamo da održimo standard građana“, izjavila je premijerka Ana Brnabić.

Osim nje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić tvrdi da je država povećanjima plata uspela da anulira inflaciju, što mnoge evropske zemlje – nisu.

Suprotno tvrdnjama premijerke i predsednika, predstavnici privrede kažu za Danas da iako je tačno da povećanje zarada postoji – ono u mnogim sektorima ipak nije iznivelisano sa inflacijom.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije objašnjava da realno povećanje u velikoj meri zavisi od delatnosti, i da mnogi privatnici nisu platama uspeli da isprate inflatorni rast. Takođe, da nije moguće generalizovano promatrati odnos inflacije i rasta plata.

„Vrednost inflacije mogu da prate oni koji mogu povećati cene rada, usluga ili proizvoda. Međutim, kod velikog broja privrednih subjekata to nije moguće, jer tržište ne prihvata povećanje cena, što prouzrokuje da kaskaju iza inflacije. Plate su porasle na mestima gde je država mogla da interveniše – u budžetskim ustanovama, u kojima su se zarade budžetskih korisnika približile inflaciji. Naknade plaćene iz budžeta uvećane su zdravstvenim radnicima, policiji itd. Međutim, za segmente na koje država nema uticaja, ne bi se moglo reći da plate prate inflaciju“, napominje Atanacković.

Naš sagovornik dodaje da se država ne meša u zarade, osim kada je u pitanju minimalac.

Takođe, Atanacković objašnjava da postoje sektori koji su na jačem udaru zbog postojećih poskupljenja, posebno jer pojedini zbog tržišnih uslova ne mogu povećati svoje cene iako su im ulazni troškovi porasli.

Sa njim je saglasan i koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić , koji za Danas ističe da disbalans inflacije, potražnje i primanja može dovesti čak i do otpuštanja radnika.

„Nažalost, u privatnom sektoru plate nisu jednake inflaciji, osim u nekim kompanijama koje su platežno sposobne da isprate inflatorni rast. Još uvek, de facto, imamo situaciju u kojoj je taj rast duplo manji nego stopa inflacije. Rasta jeste bilo, kada su firme bile uslovljene da ne bi izgubile radnike. Naime, to se dešavalo u intenzivnim granama privrede u kojima su zaposleni za pet ili 10 hiljada dinara razlike prelazili iz jedne firme u drugu“, pojašnjava Rajić.

Kako tvrdi, procenjuje se da su se prošle godine povećanja zarada kretala u proseku između šest i osam odsto, dok je inflacija bila duplo veća.

„Treba imati u vidu da nadležni govore o prosečnoj, zvaničnoj inflaciji, te da su u mnogim privrednim granama stope inflacije vezane za nabavku sirovina i repromaterijala značajno veće nego prosek koji je država dobila. Stoga je veliko pitanje kolika je u kom sektoru realna inflacija, s obzirom da ima mnogo sektora gde su ulazne cene skočile i za 35 odsto“, sugeriše koordinator Mreže za poslovnu podršku, dodajući da problem predstavlja to što ne postoji računica koliko ona iznosi posebno za privredu, u kojoj su kretanja plata i bila različita.

Govoreći o tome na čiji novčanik visoka inflacija naviše ostavlja posledice, Rajić kaže da je najveći udar na zaposlene koji se bave radno-intenzivnim ali i malo plaćenim poslovima.

„Najviše su poskupljenja osetili zaposleni u trgovini, posebno u unutrašnjosti zemlje gde su zarade niže. Zatim, deo zaposlenih u turizmu i ugostiteljstvu, ali i u različitim proizvodnim delatnostima kao što su tekstilna industrija i industrija nameštaja“, tvrdi Rajić.

Naš sagovornik mišljenja je, da Srbiji možda ponovo preti scenario otpuštanja radnika kao posledica inflatornog rasta.

„U mnogim firmama nije postojao prostor za podizanje zarada, dok je država već povećanjem minimalca uslovila firme, pa je u nekim sektorima bilo i otpuštanja radi smanjenja broja zaposlenih. Već u jednom delu privrede imamo stagflaciju, jer rastu imputi a realne potrebe za povećanom produktivnošću nema. A to će se u narednom periodu tek osećati. Uprkos tome što u pojedinim sektorima nemamo dovoljno radne snage, imaćemo apsurdnu situaciju da će neke firme morati da otpuste ljude zbog smanjenja obima proizvodnje“, pesimističan je Rajić.

Koordinator Mreže za poslovnu podršku upozorava i da se nalazimo u osetljivom trenutku, te da država nikako nije smela da dopusti ovaj nivo inflacije, već da je znatno ranije trebala da izvrši „zatezanje“.

„Takođe, količina helikopter novca koji je otišao na zarade u javnom sektoru, dodatno je podgrejala inflaciju. Sve to se vidi najviše po ceni osnovnih proizvoda, koje su dosta skuplje nego u zemljama u kojima je životni standard viši. Iz tog razloga dosta duže će nam trebati da se se inflacija unormali, a ova godina će imati jake inflatorne pritiske“, zaključuje Rajić.

Prosečne zarade u januaru 2022. u odnosu na januar 2023. godine

U nekim sektorima prosečne zarade procentualno su zaista porasle približno inflatornoj stopi, ali u mnogima nisu.

Zarade u prerađivačkoj industriji više su za skoro 16 odsto, kao i u trgovini na veliko i malo i u tim delatnostima radnici su uspeli da zadrže standard koji su imali i pre godinu dana.

Međutim, u naučnim i tehničkim delatnostima uvećanje iznosi 15,5 odsto, informisanju i komunikacijama 13,4 odsto, a u državnoj upravi i odbrani nešto više od 12 odsto, što je manje od inflacije.

Još gore od toga, plate u zdravstvenim delatnostima porasle su u proseku za 6,4 odsto za godinu dana, a u kategoriji ostalih uslužnih delatnosti za 11 odsto, a slično povećanje beleži se i u segmentu finansijskih delatnosti i delatnosti osiguranja. To znači da u ovim delatnostima, a posebno u zdravstvu, zaposleni vrlo jasno trpe inflatorni udar.