Da li se namerno obara cena akcija Alfa plama?

Dobit firme je iznosila 436,9 miliona dinara (pad od 45,7 odsto), a uprava je predložila da se ostvarena dobit zadrži kao neraspoređena „radi očuvanja stabilnosti poslovanja društva i likvidnosti u poslovanju“.

Ovo je kap koja je prelila čašu malim akcionarima koji se već godinama žale da većinski akcionar, preduzeće Amasis u vlasništvu biznismena Miroljuba Aleksića, namerno obara cenu akcija ovog preduzeća trgujući sa povezanim licima.

Danasu se javio deseti po veličini akcionar Alfa plama Dragomir Ostojić, koji je više puta podnosio prijave Komisiji za hartije od vrednosti i zahteve da utvrdi obavezu većinskom akcionaru za ponudu za preuzimanje akcija od manjinskih akcionara. Poslednji takav zahtev podneo je u decembru prošle godine, ali bez odgovora.

Prošle nedelje je preduzeće Minova grup kupilo još oko dva odsto akcija Alfa plama, a mali akcionari tvrde da je to preduzeće povezano sa većinskim vlasnikom i da se time prema zakonu stekla obaveza da im da ponudu za preuzimanje akcija. Mali akcionari tvrde da je Aleksić što preko direktno svojih firmi Amasis i Pionir, što preko povezanih lica kao što su Kaluks, Minova grup i SM.Net investment stigao blizu 90 odsto vlasništva. Prema propisima čim većinski vlasnik stekne više od 90 odsto akcija stiče i pravo na prinudni otkup preostalih akcija.

Ostojić je u dopisu Komisiji za hartije od vrednosti, na koji skoro godinu dana nije dobio odgovor, ukazao i na međusobno trgovanje firmi za koje tvrdi da su Aleksićeve u kojima je prema njegovim rečima obarana cena Alfa plama.

Na kraju, zbog nereagovanja, Ostojić je pre mesec dana podneo i krivičnu prijavu protiv članova Saveta Komisije za hartije od vrednosti. Juče nismo uspeli da dobijemo komentar iz Aleksićeve Alko grupe u kojoj nisu odgovorili na dopis s pitanjima.

Nenad Gujaničić iz brokerske kuće Momentum sekjuritiz ocenjuje da domaće tržište kapitala, nažalost, ima veoma bogatu istoriju izvrdavanja upućivanja javnih ponuda za preuzimanje, koja predstavlja jedan od ključnih mehanizama za zaštitu prava manjinskih akcionara.

„Ukoliko ovaj mehanizam ne funkcioniše onda na delu imamo preuzimanja kompanija preko povezanih lica koja dovode do prelivanja bogatstva sa manjinskih akcionara na dominantne akcionare i većinske vlasnike. Mehanizmi domaćih kapitalista u ovom prevarnom nastupanju na tržištu su uglavnom bili slični: ili kupovina do 25 odsto akcija na dva ili tri lica koja zajednički deluju (25 odsto akcija je prvi prag koji povlači obavezu davanja ponude za preuzimanje) ili, pak, trgovina između povezanih lica i nameštanje željene cene za preuzimanje. Po pravilu, regulatorno telo u vidu Komisije za hartije od vrednosti nije uspelo da spreči nijedno ovakvo preuzimanje gde su u velikoj meri oštećeni manjinski vlasnici jer su kompanije preuzimane po ceni koja je odgovarala novim većinskim vlasnicima“, objašnjava Gujaničić.

Akcije Alfa plama našle su se na najnižem nivou od 22. decembra 2017. godine kada su vredele 36.500 dinara. Cena ove akcije je na poslednjem trgovanju 27. maja iznosila 31.500 dinara.

Prema Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava čim neko stekne 25 odsto akcija nekog društva obavezno je da obavesti Berzu i Komisiju za hartije od vrednosti i da ponudu za preuzimanje akcija. Sledeći prag je 75 odsto akcija, nakon čega čim stekne najmanje pet odsto dodatnih akcija ili u toku 18 uzastopnih meseci stekne tri odsto akcija, opet mora da da ponudu za preuzimanje, a ponuđena cena ne može biti niža od najviše cene po kojoj je ponuđač ili lice koje s njim zajedno deluje steklo akcije. Ova odredba objašnjava i zašto većinski akcionari na srpskom tržištu kapitala kupuju preko drugih firmi.

U analizi brokerske kuće Momentum sekjuritiz, Alfa plam je i protekle godine ostao finansijski stabilna i nezadužena kompanija, ali sa velikim plasmanima zavisnim preduzećima od njegovog većinskog vlasnika. Na kraju decembra dugoročni zajam Pioniru iz Subotice je dostigao iznos od 1,1 milijardu dinara u odnosu na 595 miliona na kraju 2017. godine.

Oni podsećaju da je Alfa plam bez dividende bio kratak period nakon preuzimanja kompanije od strane beogradske Alko grupe, da bi proteklih godina akcionari primali dividendu od 1.000 dinara akciji, nevezano od visine krajnjih rezultata.

Povezana preduzeća

Ostojić je u dopisu Komisiji za HoV obrazložio zašto misli da je firma Minova povezano lice sa Amasisom. On navodi da je kao vlasnik ovog preduzeća upisan Milan Novitović, a firma je osnovana sa kapitalom od 50.000 dinara. Od 21. septembra do 14. novembra 2018. Minova je kupila 1.027 akcija Alfa plama u vrednosti preko 35 miliona dinara.

„Povezanost Minove i njenog vlasnika Milana Novitovića sa Amasisom, odnosno Miroljubom Aleksićem je veoma jasna. Milan Novitović je bio direktor Pionir- COOP, Banja Luka u periodu od 23. maja 2014. do 29. avgusta 2017. godine. Stoodstotni vlasnik ove firme je Miroljub Aleksić. Osim toga, Novitović je upisan kao vlasnik privrednog društva Calux BH doo, Banja Luka. Ovlašćeno lice, tj prokurista u ovoj firmi je Miroljub Aleksić“, navodi Ostojić u dopisu Komisiji.

U obaveštenju o značajnom učešću Minova grup je obavestila da ima pravo glasa u Alfa plamu i preko firme SM.Net invest.

Komisija za HoV: Postupak u toku

Na pitanje da li je Komisija za hartije od vrednosti nešto preduzela u vezi s dopisom malog akcionara Alfaplama iz ove institucije su odgovorili da je u vezi sa utvrđivanjem nastanka obaveze za preuzimanje ciljnog društva Alfa plam postupak nadzora koji sprovodi Komisija u toku.

„Predmetni postupak započet je u 2018. godini, ali zbog kompleksnosti postupka i potrebe da se prikupe svi relevantni podaci koji su neophodni za utvrđivanje činjeničnog stanja i odlučivanje Komisije, ovaj postupak još uvek nije okončan. Postupak neposrednog nadzora, u skladu sa relevantnim propisima, Komisija uvek sprovodi po službenoj dužnosti, pri čemu su u konkretnom slučaju, između ostalog, uzete u obzir i predstavke malog akcionara koje su dostavljene Komisiji“, navodi se u pisanom odgovoru Komisije za HoV.