Da li se sprema nova svetska kriza?

Reklo bi se da mi sa tim globalnim ekonomskim tokovima nemamo mnogo veze, ali stvari stoje drugačije. Nemačka ekonomija je treće tromesečje prošle godine završila u minusu od 1,3 odsto, a prema nezvaničnim podacima u četvrtom kvartalu je privredni rast bio jedva koju decimalu iznad nule čime je izbegnuta tehnička recesija najjače evropske ekonomije. Druga evropska ekonomija za koju je Srbija izuzetno vezana, italijanska je i tehnički godinu završila u recesiji nakon što je pad BDP-a zabeležen u trećem (-0.1 odsto) i četvrtom tromesečju (-0.2 odsto) 2018. godine. Kao glavni razlozi navode se usporavanje kineske ekonomije zbog carina SAD-a i neizvesnost oko Bregzita koji bi trebalo da se finalizira u martu. Posebno je zanimljiva korelacija između smanjenja privredne aktivnosti u Kini i u Nemačkoj. Od sredine prošle godine kineski rast je smanjen sa oko 10 odsto na oko 4,5 odsto, a nemački sa pet odsto na skoro nulu. Istovremeno američka industrija doživljava renesansu sa rastom od četiri odsto prošle godine. Kako ocenjuju ekonomisti ispostavilo se da za zemlju veličine SAD ne važe pravila međunarodne ekonomije, pa je povećanje carina u stvari dovelo do povećanja domaće industrijske proizvodnje.

Kakve sve to veze ima sa Srbijom postavlja se pitanje. Naša statistika pokazuje usporavanje industrijske proizvodnje od polovine 2018. godine da bi u decembru prošle u odnosu na decembar 2017. godine bio zabeležen pad od čak 6,3 odsto. Nakon privrednog rasta od 4,5 odsto u prvom tromesečju prošle godine, ekonomija je porasla za 3,5 odsto u periodu od oktobra do decembra. Na kraju verovatno je da privredni rast u celoj godini neće dobaciti do projektovanih 4,4 odsto, već da će biti revidiran na 4,2 odsto. Ovo praktično znači da srpske firme ili fabrike u Srbiji dobijaju manje porudžbina sa najvažnijih tržišta, nemačkog i italijanskog. Recimo izvoz u decembru je porastao za svega 2,4 odsto, a u celoj godini za 8,1 odsto. U prošloj godini deficit robne razmene Srbije povećan je za 1,3 milijarde evra i dostigao celih 5,6 milijardi evra.

Ako kriza u EU nastavi da se produbljuje, a treba imati u vidu da Evropska centralna banka uskoro prestaje sa kvantitativnim olakšicama, tj. štampanjem para, dva su kanala kojima se kriza može preneti na zemlje kao što je Srbija.

Prema rečima Milojka Arsića, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu neka istraživanja pokazuju da oko trećina rasta zemalja CIE zavisi od rasta u Zapadnoj Evropi. Međutim, različiti su efekti privrednog rasta i recesije, a takođe zavisi i od trenutka, strukture i različitih faktora zbog čega je teško utvrditi koliko tačno bi privredni pad u EU uticao na usporavanje rasta Srbije, mada Arsić smatra da je još jači efekat privrednog pada.

Kako god prvi problem za našu privredu je već ustanovljeno smanjenje izvoza jer se smanjuje tražnja sa najvećeg tržišta (više od 60 odsto izvoza Srbije je u EU). Drugi problem je što bi eventualna recesija u Nemačkoj značila smanjeni priliv stranih direktnih investicija u Srbiju. Ovo je veliki problem za zemlje sa velikim spoljnim deficitom. Oko jedne trećine ukupnih investicija u Srbiji se finansira stranim direktnim investicijama. NJihovo smanjenje predstavljalo bi udarac, koji bi se za neko vreme mogao premostiti kreditima. Takođe, strane direktne investicije delom finansiraju i platnobilansni deficit. Ovaj priliv može se nakratko nadomestiti deviznim rezervama, ali ako potraje morala bi se pustiti slabljenje dinara u odnosu na evro što onda donosi nove probleme koje smo već iskusili: rast cena, povećanje rata kredita vezanih za evro, smanjenje plata u evrima, drugim rečima pad standarda.

Još jednom se može pokazati da ekonomske prilike u Srbiji i regionu uopšte (pad industrijske proizvodnje u Hrvatskoj u decembru bio devet odsto) mnogo više zavisi od odnosa između džinova nego od sopstvene ekonomske politike. Ovo svakako ne znači da loša ekonomska politika ne može da višestruko pogorša loše spoljne uticaje.