Da li Srbija danas ostaje bez novca iz EU: Evropski parlament razmatra amandmane koji su važni za Beograd

Na dnevnom redu su, međutim, i amandmani koji se odnose na Srbiju, a u jednom od njih se zahteva i preispitivanja pretpristupnih bilateralnih i EU fondova za našu zemlju i projekata koji se iz njih finansiraju.

Srbija već dugo stoji na evropskom putu, a od rata u Ukrajini i odluke srpskih vlasti da se ne uskladi sa sankcijama Evropske unije prema Rusiji naš položaj je još gori. U prvom nacrtu izveštaja o strategiji proširenja EU predlagao se čak prekid pregovora sa Srbijom, da bi potom četiri poslaničke grupe (socijalista i demokrata, liberala, Evropske narodne partije i zelenih) napravile kompromis, piše Nova.rs.

U finalnom tekstu koji je pripremio izvestilac za novu strategiju proširenja Tonino Picula, a koji je nedavno usvojen na Spoljnopolitičkom odboru EP, preporučuje se državama članicama da sa Srbijom ostvari dalji napredak u pregovorima samo ako se uskladi sa sankcijama Evropske unije Rusiji i ostvari vidljiv napredak u reformama.

Takođe, u ovom dokumentu EP piše i da je potrebno pojačati konstruktivan angažman EU sa vlastima Srbije i Kosova da bude postignut sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa u okviru dijaloga Beograda i Prištine”.

Sutra će se, na istom plenarnom zasedanju, evroparlamentarci izjasniti i o amandmanu, koji su podneli poslanici EP iz Hrvatske i Portugala Tonino Picula i Pedro Markes. U slučaju da bude usvojen, posledice po Srbiju bi mogle da budu još opipljivije.

Tim amandmanom Srbija se poziva da se sistematski uskladi sa restriktivnim merama EU i opštom politikom prema Rusiji, kao i da demonstrira “napredak u demokratiji i vladavini prava”, te da prihvati “vrednosti i prirotete EU”.

Takođe, preporučuje se da budu preispitani svi bilateralni i fondovi EU za Srbiju, koji su od koristi srpskoj vlasti.“…a naročito projekti u Srbiji koji se finansiraju u okviru Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, kako bi se osiguralo da svi rashodi u EU budu u potpunosti u skladu sa strateškim ciljevima i interesima Evropske unije“, piše u amandmanu.

Imajući u vidu da Srbija ozbiljno kaska u reformama i da nema nameru da uvede sankcije Ruskoj Federaciji, ovako oštar tekst rezolucije EP (sa usvojenim amandmanom ili bez njega) nije neočekivan.Iako rezolucije EP nisu obavezujuće za Evropsku komisiju i Evropski savet, Nemanja Todorović Štiplija, urednik portala European Western Balkans i direktor Centra savremene politike, navodi da je reč o dokumentima koji su savetodavni za druge institucije EU i predstavljaju politički stav EP o određenim pitanjima.

“Često je u našim medijima vlast koristila formulaciju da su to neobavezujući dokumenti. To nisu zakoni, ali jesu savetodavna mišljenja. Dakle, mišljenja EP je takvo i ono će biti upućeno Evropskoj komisiji i Evropskom savetu. Podsećam, reč je o najvećoj instituciji u kojoj sede predstavnici političkih partija koji su izabrani direktno od građana EU”, kaže Štiplija za “Novu” i dodaje da je Bundestag doneo sličnu rezoluciju u kojoj se takođe navodi da bi pristup evropskim fondovima trebalo da zavisi od evropskog puta.On navodi da od početka rata u Ukrajini pa naovamo, reputacija Srbije je sve lošija.

“Ne radi se ovde samo o potpisivanju sporazum u Njujorku (Nikole Selakovića i Sergeja Lavrova). Videli smo i prepucavanje na Tviteru između premijerke i Viole fon Kramon oko posete savetnika čečenskog lidera Ramzana Kadirova”, kaže Štiplija. Nakon glasanja izveštaj Tonina Picule će i formalno dobiti status rezolucije, koja je i zvanični stav Evropskog parlamanta o stanju politike proširenja.

Kako je preneo European Western Balkans, kada su u pitanju ostale države Zapadnog Balkana, u izveštaju piše i da bi trebalo pomoći BiH u rešavanju 14 ključnih prioriteta, kao preduslov za dobijanje statusa kandidata, kao i podsticati ubrzanje procesa pristupanja Crne Gore.