Osim što dve novoizgrađene kovid bolnice u Batajnici i Kruševcu nemaju građevinske ni upotrebne dozvole, od javnosti se prikriva i status u kome rade, odnosno da li su deo mreže zdravstvenih ustanova kojima upravlja Ministarstvo zdravlja ili su vojni objekti trenutno ustupljeni civilima, za potrebe lečenja kovid pacijenata.
Nijedno od dva ministarstva, odbrane i zdravlja, nije odgovorilo na to pitanje naše redakcije.
Dilemu izaziva činjenica da je ugovor sa izvođačem radova sklopila Vojnograđevinska ustanova Beograd i da su objekti izgrađeni na zemljištu koje pripada Republici Srbiji a korisnik je Ministarstvo odbrane. Bolnicama, međutim, upravlja u krajnjoj instanci Ministarstvo zdravlja.
– Nisam video papir, ali za prijem medicinskog i nemedicinskog osoblja za bolnicu u Kruševcu konkurs je raspisao i vršio izbor Univerzitetski kliničko-bolnički centar Niš, dok je za popunjavanje radnih mesta u Batajnici to obavio Univerzitetski kliničko-bolnički centar Srbije, Bolnica Batajnica. Za Kruševac bi logično bilo da pripada Opštoj bolnici u tom gradu, ali su obe ustanove, verovatno da bi se izbegla kontrola sa lokalnog nivoa, date u nadležnost dva klinička centra – kaže za Danas Radomir Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta.
Ipak, izgleda da nije samo kontrola sa lokalnog nivoa izbegnuta ovako nejasnim statusom, nego i pokušaji medija da dođu do pravih podataka. To što su objekti nikli na zemljištu koje koristi Ministarstvo odbrane, poslužilo je kao izgovor da se izbegnu zakoni o gradnji, o upisu u katastar, o pristupu informacijama od javnog značaja… Naime, relativna zatvorenost institucija nekako se podrazumeva kada su u pitanju poslovi odbrane, iako to ne bi smelo da važi i za bolnice pa bilo kome da pripadaju. Ako je, međutim, reč o civilnim objektima, nikakvog opravdanja nema da se oni izuzmu iz postojeće pravne regulative i nikakvog opravdanja da se ne dostave tražene informacije.
Ni u prethodnim pokušajima da saznamo više detalja o toj gradnji i cenama, nije bilo mnogo sreće, jer je, na primer, Ministarstvo građevine, koje bi zbog veličine tih bolnica bilo nadležno za izdavanje građevinskih dozvola, tvrdilo da su one izgrađene u vojnim kompleksima, pa se Zakon o planiranju i gradnji, u delu koji se odnosi na izdavanje građevinskih dozvola, ne odnosi na njih. Od Ministarstva odbrane dobili smo samo informaciju da se na Portalu javnih nabavki nalazi obaveštenje o dodeli ugovora, ali u tom dokumentu nema podataka koje smo tražili – kolika je tačno kvadratura bolnica, cena izgradnje po kvadratu ugovorena sa glavnim izvođačem, ko su bili podizvođači i da li je cena njihovih radova uvećala konačan iznos. Posebno pitanje koje se otvara jeste nedostatak upotrebne dozvole za oba objekta, a posebno u Batajnici, gde ni EPS ni Srbijagas nisu dobili dozvolu za radove kojima bi izvršili priključivanje nove zgrade na svoju mrežu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.