Da li su nove biorazgradive kese u prodavnicama zaista ekološke (VIDEO)

Konačan ceh uglavnom plaćaju potrošači, na koje je pao teret prilagođavanja ekološkim standardima EU umesto na državu, koja bi morala da uloži novac i podstakne proces sakupljanja, sortiranja i reciklaže otpada.

Nalog da se plastične kese zamene papirnim ili biorazgradivim za višekratnu upotrebu, deset dana nakon stupanja na snagu, nije u potpunosti primenjen jer prodavci još nisu uspeli da nađu adekvatnu zamenu.

Na kasi će bez problema potrošačima biti ponuđeno nekoliko alternativa, ali ne u svim trgovinama, pogotovu ne na svim pijačnim tezgama, dok za pakovanje voća i povrća gradska odluka ne važi.

– Nas je grad obavezao da u ponudi imamo više vrsta kesa, ali one tanke, do devet mikrona, uopšte nisu obuhvaćene odlukom. To su one koje se nalaze na odeljenjima voća i povrća i njihovu upotrebu i zamenu još uvek niko nije regulisao. Ipak, naša kompanija odlučila je da do kraja godine ponudi neke ekološke vrećice, to će koštati, ali su rešenje. Papirne, kartonske kese moramo da imamo, na to nas je Grad obavezao, i njih smo prvo istakli, a ostalo je prepušteno nama, i mi smo ponudili platnene cegere i kese za višekratnu upotrebu sačinjene od reciklirane plastike od 250 mikrona – kažu u Delezu i dodaju da iako se odluka o zabrani upotrebe plastičnih kesa odnosi samo na Beograd, oni će novu metodologiju pakovanja kupljene robe da uvedu i u ostale svoje prodavnice u Srbiji.

Odluka Beograda o plastičnim kesama, koju će po svemu sudeći da slede i ostali gradovi u Srbiji, ma koliko da deluje ekološki opravdana, podelila je stručnjake.

Dok jedni smatraju da je to dobar početni korak u smanjenju zagađenja životne sredine, drugi ukazuju da su gradske vlasti ishitreno uvele zabranu propisujući nemoguću zamenu.

Objašnjavaju da su termini iz odluke „potpuni promašaj“ proistekao iz ignorisanja struke jer biorazgradive kese, kojima treba da se zamene sadašnje, ne samo što su i do pet puta skuplje nego u Srbiji uopšte i ne postoje, dok su one koje se izdaju za tu vrstu ambalaže zapravo još veći zagađivači.

https://www.instagram.com/p/B7I-i1WJtm-/

Mirjana Ristić, profesorka na Katedri za inženjerstvo zaštite životne sredine Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da smo se toliko navikli na kese u svakodnevnom životu, da to ne može tako brzo da se promeni iako je reč o otpadu.

– Nijedna kesa nije benigna po životnu sredinu i sve što se izdvoji kao otpad, ukoliko nema neku dalju upotrebu, predstavlja problem. Nikakvo rešenje nije ni sakupljanje tih kesa i njihova reciklaža jer je to ekonomski neisplativo. Mi u potpunosti pratimo direktive i propise EU i usaglašavamo se sa njima a oni su jako dobri. Nisu doneti slučajno već na osnovu detaljnih istraživanja. Tačno je da problem kesa, plastike uopšte, prisutan u celom svetu, nalaze se u morima, zemljištu, tako da je odluka beogradskih vlasti, kojom će biti bar smanjena njihova upotreba, jako dobra – kaže Ristić i dodaje da postoji dosta pravih razloga za donošenje takve odluke.

Neki od stručnjaka, međutim, tvrde da na tržištu Srbije, kao ni u većini zemalja EU, ne postoje biorazgradive kese.

One se izrađuju u svega nekoliko evropskih fabrika i sačinjene su od kukuruznog i krompirovog skroba tako da pod dejstvom mikroorganizama, u određenim uslovima, one mogu da se razgrade na ugljen-dioksid, vodu i biomasu koja se vraća u zemlju, odnosno na jedinjenja koja ne ugrožavaju ekosistem.

Branka Pilić, profesorka sa Katedre za inženjerstvo materijala na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu, izjavila je kese koje se kod nas pojavljuju sa oznakom „biorazgradive“, čak uz dodatak „100 odsto“, zapravo su nastale tako što se postojećim kesama dodaju aditivi kako bi se lakše razgrađivale.

– To se u Evropi zove oksidegrabilne i one su zabranjene zbog toga što je ustanovljeno da se one samo rasparčavaju i stvaraju još brže onu mikroplastiku koja zagađuje vodotokove i mora – objasnila je Pilić gostujući pre nekoliko dana u Jutarnjem programu TV Prve.

Još sa većim problemom suočilo se oko 300 malih i mikro preduzeća koja se decenijama bave proizvodnjom plastičnih kesa.

Oni su Ustavnom sudu Srbije podneli žalbu zbog odluke beogradskih vlasti i ukazuju da im nije ostavljeno ni dovoljno vremena da se prilagode i eventualno izbace novi proizvod, pa su došli u situaciju da proizvodnja nije zabranjena ali upotreba kesa jeste, bar za najveće tržište glavnog grada.

Uz to, žale se i da niko od ljudi koji su učestvovali u donošenju odluke na nivou grada, nije prihvatio razgovor sa njihovim predstavnicima što su mesecima tražili.

A sakupljanje i reciklaža?

– Niko od nas nema opremu za proizvodnju biorazgradivih kesa, za ove sa dodatkom aditiva, koje je vlast nazvala biorazgradivim a zapravo su oksidegrabilne, nekolicina proizvođača nabavila je mašine i može da krene sa izradom, ali je pitanje da li će i one biti u upotrebi sada, kada je razotkrivena i njihova štetnost. Mi smo zbog toga mesecima tražili razgovor sa ljudima koji donose odluku, ali niko nije želeo da nas primi. Mi i dalje tvrdimo da je jedno od rešenja veća upotreba debljih plastičnih kesa, za višekratnu upotrebu, a da se uz to akcenat stavi na sakupljanje plastike i na reciklažu gde je to moguće – kaže za Danas jedan od proizvođača koji „zbog mogućih posledica“ nije želeo da mu se objavi ime.