Da li Vučić zabranjuje izvoz oružja zbog zaštite Republike Srpske?

Predsednik Vučić je naime najavio da će sledeće sedmice najverovatnije potpisati zabranu izvoza municije i bilo kakvog oružja, jer je, kako je istakao, vitalni nacionalni interes Srbije u ovom trenutku „ugrožen do poslednjeg stepena“. Sve je neophodno da bude pripremljeno u slučaju agresije na Republiku Srbiju, dodao je. Naveo je da se Srbija ne sprema ni za kakve ratove, da je učinila sve da deeskalira sukob, ali da „to ne zavisi samo od nas“.

Predsednikova izjava je sa jedne strane zatekla domaću javnost a sa druge izazvala oprečne reakcije. Trenutna geopolitička situacija je takva da ne postoji realna pretnja da će neka strana sila napasti Srbiju a vojska naše zemlje, bar do ovog trenutka, strogo vodi računa o tome da ne prelazi administrativnu liniju razgraničenja sa Kosovom niti na bilo koji način učestvuje u povremenim tenzijama između srpske i albanske strane na toj teritoriji. Kada se to analizira može se postaviti pitanje od koga je to Srbija u datom trenutku ugrožena, odnosno zbog čega je konkretno nužno doneti odluku o zabrani izvoza oružja i municije?

Sasvim je sigurno da bi takva odluka ugrozila funkcionisanje srpske namenske industrije, koja je u velikoj meri orijentisana ka izvozu, a između ostalog i na preduzeća u vlasništvu države koja se bave proizvodnjom oružja i vojne opreme.

Izjava predsednika Vučića izaziva i određeni stepen konfuzije javnosti jer je namenska industrija u više navrata proglašavana zamajcem privrednog razvoja pa se postavlja pitanje otkud sad razmišljanje u sasvim drugom smeru čija bi realizacija neumitno ugrozila finansijske rezultate namenske industrije i mogla eventualno da dovede i do smanjenja plata i otpuštanja zaposlenih.

Podaci pokazuju da je 2021. godine izvoz oružja i vojne opreme iz Srbije iznosio 448,92 miliona dolara, a njegova vrednost u odnosu na 2020. povećana je za 64,67 miliona dolara ili za 17 odsto. Najveći kupci srpskog naoružanja su Sjedinjene Američke Države, Azerbejdžan i Uganda.

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da je s obzirom na dosadašnju strategiju nadležnih kad je reč o namenskoj industriji ono što najavljuje predsednik Vučić za narednu sedmicu potpuno kontradiktorno, ali istovremeno i kontraproduktivno.

– Nema ni najmanje sumnje da bi onemogućavanje prodaje oružja i municije u inostranstvu nanelo gubitke srpskoj namenskoj industriji. Takav negativan efekat se naime postiže u bilo kojoj privrednoj grani kada nastupi zabrana izvoza. Shodno tome, može se reći da bi donošenje takve odluke naštetilo interesima namenske industrije u Srbiji. Jedan od razloga zbog kojih su se nadležni svojevremeno založili za povećanje njenih kapaciteta je upravo taj da bi se povećao izvoz i na taj način anulirali gubici sa kojima se suočavala. Drugim rečima, ako je dosad insistirano na takvoj orijentaciji u namenskoj industriji a sada se najavljuje nešto sasvim suprotno, to je onda pogrešno. U tom slučaju je naime potpuno bespredmetno razvijana strategija za koju se sada najavljuje da će biti odbačena – navodi naš sagovornik.

On dodaje da oružje koje proizvodi naša namenska industrija nema značajniju primenu u savremenim uslovima ratovanja.

– To u praksi znači da u slučaju eventualnog napada spolja na teritoriju Srbije to oružje i oprema ne bi puno pomogli u odbrani jer se savremeni ratovi vode na sasvim drugačiji način pa to što se oružje i oprema iz naših fabrika ne izvozi ne bi bilo od velikog značaja – kaže Kovačević.

Ekonomski analitičar Branko Pavlović pak ističe da opravdani razlozi za donošenje odluke koju najavljuje predsednik Vučić mogu da se nađu ako se uzmu u obzir zbivanja u Republici Srpskoj.

– Tamo naime određeni krugovi žele da ponište ono što je precizirano Dejtonskim sporazumom. Te težnje naravno ne znače da će tako nešto sigurno da izazove oružane sukobe ali odluka poput ove koja se najavljuje da će Srbija zabraniti izvoz oružja i municije može da ohladi “usijane glave” i odvrati ih od razmišljanja o izazivanju eventualnih konflikata. U tom smislu najava donošenja takve odluke može da se posmatra kao opravdana i ispravna. Sa druge strane jasno je da bi zabrana izvoza stvorila probleme u funkcionisanju preduzeća u Srbiji koja proizvode oružje i municiju. Ona pak nikako ne bi smela da ispaštaju zbog zabrane izvoza te bi istovremeno trebalo doneti odluku koja bi precizirala da svu količinu oružja koja ne može da bude izvezena mora da otkupi Vojska Srbije za svoje protrebe. To bi bilo sasvim izvodljivo na taj način što bi se ponovo uvelo obavezno služenje vojnog roka – zaključuje naš sagovornik.