Da li zabrana rada nedeljom znači otkaze?

Za sada, prema izjavama sindikalaca, radna grupa formirana od strane Ministarstva trgovine razmatra rešenje po kome bi jedna ili dve nedelje u mesecu bile neradne.

To bi bilo neko srednje rešenje između zabrane rada trgovinama nedeljom koju zagovaraju sindikati i statusa kvo po kome radi ko kada hoće koji zagovaraju poslodavci.

Izvesno je da bi posledice zabrane rada nedeljom, koja postoji i u pojedinim drugim evropskim zemljama, različite trgovce pogodile različito.

Goran Kovačević, direktor lanca trgovina Gomeks iz Zrenjanina, ističe da za njegov lanac koji čine radnje od oko 200 kvadrata to ne bi bio problem, ali za hipermarkete gde se gro prometa odvija petkom, subotom i nedeljom bi to moglo uticati na promet.

Problem za hipermarkete

„Neradne nedelje bi uticale na stabilnost radne snage i bolje uslove rada. To bi bilo bolje i za porodice. Iz ugla trgovaca negativno bi bilo to što bi u prvom koraku došlo do pada prometa, ali posle nekog vremena bi se to stabilizovalo“, objašnjava Kovačević, ističući da ako bi njegova firma imala hipermarkete, možda bi imao drugačije mišljenje.

On napominje i da je pitanje šta bi bilo sa tržnim centrima i kako bi oni radili s obzirom da u njima postoje i kafići i restorani.

„Samim prodavcima odgovara da ne rade nedeljom, ali kada ne rade nego su kupci onda idu u kupovinu nedeljom. Važno je samo da ne bude kao u Crnoj Gori, da se donese odluka preko noći, pa onda nakon toga da se propisi menjaju pod pritiskom raznih interesnih grupa.

„Ako bi se bez podrobne analize doneo zakon, pa onda krenuli pritisci velikih trgovaca, pa da se sve završi time što bi malima bio zabranjen rad, a velikima dozvoljen to bi urnisalo trgovinu. Bitno je da kada se odluka donese, da se i poštuje“, smatra Kovačević ističući da je zabrana u Crnoj Gori dovela do toga da se na benzinskim pumpama prodaje hrana.

On priznaje argument sindikata da se zaposleni u maloprodaji iscrpljuju radeći i vikendima i državnim praznicima.

„Kod nas su još oko 60 odsto trgovina male prodavnice gde se ljudi iscrpljuju radeći. Ali to zavisi od konkurencije. Ja ne bih da radim nedeljom, ali ako konkurencija radi moram i ja. Za početak možda bi država mogla da propiše zabranu rada na državne praznike“, kaže Kovačević.

Isti promet s manje radnika?

S druge strane, Tomislav Momirović, predsednik kompanije Mona Hotel Management, ističe u prvi plan upravo posledice ovakve odluke po zaposlene.

„Već vidimo šta se dešava u Crnoj Gori gde je pre samo dva meseca zakon stupio na snagu. Došlo bi do smanjenja broja zaposlenih za 15 odsto, jer toliko otprilike iznosi smanjenje broja radnih dana ako se ne bi radilo nedeljom. Alternativa je smanjenje plata mada ne verujem da bi to iko prihvatio. S druge strane, promet se možda i ne bi smanjio, već se prelio na druge dane, pa bi u stvari za preduzeća to bilo finansijski pozitivno, zadržali bi promet, a smanjili troškove. Ipak, iako nama raste zaposlenost, ljudima i dalje fali novca, treba im posao“, ističe Momirović tvrdeći da mera deluje kao da štiti radnike, ali u stvari bi mogla da ih ostavi bez posla.

On napominje i da ukoliko bi se odluka odnosila i na tržne centre ona bi im sigurno smanjila atraktivnost, pa bi se smanjile i investicije u tržne centre, što bi se u konačnici odrazilo i na građevinsku industriju.

Faktor crkve

Ekonomski analitičar Dragovan Milićević se ne slaže da bi poslodavci otpuštali ljude zbog jednog dana, ali bi moglo doći do smanjenja plata za pet do 10 odsto.

„Prvih mesec, dva od donošenja odluke bi bilo problema, dok se ljudi ne priviknu da idu u kupovinu radnim danima ili subotom. Mislim da bi od ovoga mnogo više stradali mali trgovci, nego veliki lanci. Takođe, verujem da ne bi došlo do smanjenja prometa, već bi se on prelio na druge dane“, smatra Milićević.

U većini evropskih zemalja u kojima je ovakva mera doneta, važan faktor i inicijator je bila crkva, najčešće Rimokatolička. Milićević ističe da je kod njih nedelja sveti dan kada se ide na misu i provodi sa porodicom, dok stanovnici u Srbiji nemaju tako duboka verska ubeđenja. Takođe, ni SPC nije zauzimala stav po ovom pitanju. Recimo u Hrvatskoj je tokom 2000-ih u dva navrata pod pritiskom crkve donošen zakon kojim se zabranjuje trgovina nedeljom, ali ih je oba puta Ustavni sud proglasio neustavnim. Sličnu inicijativu za ocenu ustavnosti nameravaju da podnesu i crnogorski maloprodavci. U Poljskoj je 2018. godine stupio zakon na snagu, na inicijativu sindikata Solidarnost, ali uz snažnu podršku Rimokatoličke crkve, kojim je u prvoj godini dozvoljen rad samo u prvoj i poslednjoj nedelji u mesecu. U drugoj godini primene zakona, dozvoljen je rad samo u jednoj nedelji, a u trećoj godini (2020.) nastupa potpuna zabrana rada nedeljom osim sedam nedelja u godini, uglavnom uoči verskih praznika i u vreme sezonskih rasprodaja.

Razna rešenja

Odgovor trgovaca je produženje radnog vremena ostalim danima, čak do 11 sati uveče. Takođe, oko 30 različitih vrsta radnji je izuzeto iz zabrane, poput benzinskih stanica, apoteka, pekara, cvećara, radnja na aerodromima i železničkim stanicama i hotelima. Zanimljiva je još jedna odredba, a to je da je preduzetnicima dozvoljeno da rade nedeljom samo ako u radnjama rade vlasnici radnji. Za kupovinu preko interneta nema ograničenja.

U nekim zemljama i to sa razvijenim turizmom poput Austrije skoro niko ne radi nedeljom. Interesantno da je i kod nas možda primenjivo rešenje iz Nemačke koje vuče korene još iz 50-ih godina prošlog veka. Naime, oni imaju određeni broj nedelja u godini kada mogu da rade (to zavisi od lokalnih vlasti) i sami mogu da odrede kada će to biti. Recimo, u Berlinu je to osam nedelja godišnje.

Opet, naše komšije Mađari su 2015. doneli zabranu rada nedeljom uz neke izuzetke, da bi posle negativnog stava javnosti, 2016. godine opet bilo liberalizovano tržište, osim u vreme državnih praznika, kada se ne radi.

SSSS: Neradna nedelja, veća produktivnost

Dušan Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, podseća da je ovaj sindikat pre 3,5 godine podneo inicijativu za zabranu rada nedeljom i da se sada zalažu za promenu Zakona o radu.

„U Zakonu o radu se navodi da je radno vreme pet dana nedeljno, a da je nedelja po pravilu dan za odmor. To „po pravilu“ su svi shvatili kao da može da se radi i sada mi tražimo da se taj deo obriše iz zakona. To bi doprinelo odmoru ljudi i njihovoj većoj produktivnosti. Takođe bi radnicima, a u trgovini dominiraju žene, omogućilo da provode vreme sa svojom decom. Mnoge razvijene zemlje ne rade nedeljom pa se to nije odrazilo ni na BDP, ni na promete ni na profite“, ocenjuje Vuković.

On napominje i da se oseća nedostatak radne snage, pa je to prilika i za poslodavce da bolje organizuju svoje radnike. Što se tiče eventualnog smanjenja plata, Vuković podseća da su u trgovini plate već 20 odsto manje od proseka i da bi bilo sramota da poslodavci prete zaposlenima smanjenjem plata ako se ne radi nedelja.