Da nije državnih nameta, gorivo u Srbiji bilo bi upola jeftinije

Severnomorska nafta „brent“ za isporuku u avgustu ugovarana je juče za 87 centi niže, na 46,04 dolara po barelu na londonskoj berzi ICE fjučers Evropa. Cena naftnih fjučersa skliznula je juče za čak 2,2 odsto u NJujorku, posle pada od 1,0 odsto u ponedeljak.

Litar evro premiuma BMB 95 u Srbiji košta 144,55 dinara, evrodizela 149,41 dinara, a TNG autogasa 76,53 dinara. Podsećanja radi, 24. maja litar evro premiuma BMB 95 koštao je 145,14 dinara, evrodizela 150,38 dinara a TNG autogasa 78,11 dinara.

Ono što je interesantno je da u strukturi maloprodajne cene goriva država ostvaruje velika zahvatanja.

Kada je reč o evro premiumu BMB 95, prosečna kompanijska cena iznosi 64,52 dinara po litru. To je u stvari prihod vlasnika benzinske pumpe koji od te cifre isplaćuje proizvođača i transport naftnih derivata do benzinske stanice. Od maloprodajne cene evro premiuma BMB 95 za naknadu za obavezne rezerve nafte država naplati 2,6 dinara, za akcizu 53,4 dinara i PDV 24,09 dinara. Drugim rečima od ukupne maloprodajne cene od 144,55 dinara po litri evro premijuma, državi pripada 55,4 odsto odnosno 80,08 dinara.

Kod evrodizela prosečna kompanijska cena je 67,05 dinara po litru, naknada za obavezne rezerve nafte je takođe 2,6 dinara, akciza je 54,86 dinara, PDV 24,9 dinara što državnom udelu u maloprodajnoj ceni daje 55,1 odsto odnosno 82,85 dinara. Kod TNG gasa prosečna kompanijska cena iznosi 39,42 dinara, naknada za obavezne rezerve nafte je 1,44 dinar, akciza 22,91 dinar, PDV 12,75 dinar što kada je reč o državnim zahvatanjima predstavlja 48,5 odsto od maloprodajne cene (37,88 dinara).

– Razlog za konstantni pad cena goriva je pad nafte na svetskom tržištu. U ovom trenutku je ponuda veća od potražnje što se automatski odražava na cenu. U slučaju da Sjedinjene Američke Države ostanu pri odluci da smanje svoje rezerve nafte i puste ih u promet ponuda će dodatno porasti što naravno može da utiče i na nova sniženja maloprodajnih cena goriva. Potražnja za naftom nije velika zbog slabe industrijske aktivnosti, odnosno Kina ne preuzima one količine koje je nekada koristila, a Evropska unija ne trguje sa Rusijom što se sve odrazilo na smanjenje potražnje. Dugoročno gledano iako je ovakva situacija dobra za vozače jer manje novca izdvajaju za gorivo, to utiče i na to da naftne kompanije neće imati dovoljno sredstava za istraživanja novih nalazišta. To može dovesti do toga da u budućnosti ne bude dovoljno „crnog zlata“ što nije u bilo čijem interesu – kaže za Danas Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.