Dačić: Prevazišli smo period divljeg kapitalizma

– Vlada je vredno radila na popravljanju slike privrede, budžetski deficit je stavljen pod kontrolu, a dobri ekonomski parametri pokazuju da će zbog većih prihoda i manjih rashoda posle rebalansa budžeta, manjak biti i manji nego što je računato – rekao je Dačić na konferenciji Američke privredne komore povodom 100 dana rada nove Vlade.

On je ocenio da će novim zakonom o ograničenju rokova plaćanja privredi na 45 dana biti rešen problem nelikvidnosti „generisan od strane države“ i najavio restrukturiranje javnih preduzeća do 2014., kako predviđa fiskalna strategija.

Odgovarajući na izlaganje Miodraga Kostića, predsednika udruženja Poslodavac o tome da je Srbiji potreban zakon o radu nalik onima kakve imaju „azijski tigrovi“, odnosno da „radnici treba da budu manje zaštićeni kad treba da napuste radna mesta, jer će se onda i lakše zapošljavati“, premijer je rekao da bi bio „presrećan kad bi se radnicima u Srbiji obezbedila ista prava koja imaju zaposleni u Evropskoj uniji“.

– Mi smo imali period divljeg kapitalizma, kada se prema radnicima poslodavci nisu ponašali ni prema kakvim zakonima. Mi u 2013. moramo da uvažimo zahteve poslodavaca, ali i da usvojimo evropski sistem zaštite prava radnika, jer ne bi bilo dobro da evropski investitori ovde ne moraju da poštuju ona prava zaposlenih koja moraju u svojim zemljama – rekao je Dačić, odgovorivši Kostiću da „ako hoćemo u Evropsku uniju, onda ne možemo da usvajamo zakone iz Afrike ili azijskih zemalja, nego iz EU“.

Premijer je naglasio da je cilj da novi zakon o radu bude usvojen što pre i kao primere onoga što mora da se izmeni naveo kolektivno pregovaranje, „za koje se ne zna na koga se odnosi“, zapošljavanje na određeno vreme, koje sada može da se sprovede najduže na godinu dana, kao i otpremnine.

– Suštinsko pitanje tu je da li poslodavac treba da plaća otpremninu za ukupan radni staž zaposlenog ili samo za period koji je on proveo u njegovom preduzeću. Za radnika je pravično jedno, a za poslodavca drugo. Da bi država to kompenzovala (ako se promeni način plaćanja u korist poslodavaca) ona mora da ima neki fond iz koga će plaćati tu razliku, a on sada ne postoji – rekao je premijer, ocenivši i da bi bilo lepo kada radnici ne bi svoje plate tražili štrajkovima ispred Vlade nego kod svojih poslodavaca. „Ali, štrajkači možda ne znaju gde su sedišta vaših kompanija“, dobacio je Dačić, aludirajući na of-šor destinacije srpskih tajkuna.

Govoreći o sprovedenim reformama, predstavnik NALED-a Toplica Spasojević rekao je da je ukidanjem 138 parafiskalnih nameta ostvarena ušteda od 10 milijardi dinara za privredu te da je dobro što više ne mogu da se uvode novi nameti bez usvajanja zakona, „što znači da neće biti iznenađenja“. Prema rečima Milice Bisić, ukidanje tih nameta je samo prvi korak, nakon kojeg sledi promena naknada za korišćenje javnih dobara, poput mineralnih sirovina, puteva ili voda. Kako je rekla, cilj tih naknada nije punjenje budžeta, već naplata cene određenih usluga, tako da će izmenama zakona biti definisano ko je obveznik naknade, kao i način plaćanja, rokovi i visina samih naknada koje će biti takve da budemo „konkurentni okruženju“.

– Tekst zakona će u januaru biti stavljen na javnu raspravu, a do kraja prvog kvartala će biti na Vladi. Izmene ovog zakona podrazumevaju i promene u dvadesetak drugih zakona, koje ćemo izvršiti istovremeno – rekla je Bisićeva.

Zoran Petrović iz Američke privredne komore je kao apsurd istakao da danas oni koji su izvršili konverziju zemljišta, čime je ono postalo njihova svojina i dalje moraju da plaćaju naknadu za korišćenje zemljišta kao i do tada, rekavši da bi taj propis „trebalo ukinuti sutra“.

Velimir Ilić se složio s time, dodavši da će izmenama zakona o planiranju i izgradnji, koje će, kako kaže, biti uvojene za šest meseci, biti podstaknuta gradnja, „jer nema smisla da sve obaveze za dozvole plaćate unapred, a da niste ni krenuli da gradite“.

– Plaćate ozelenjavanje, a do toga će doći za tri godine, a možda ćete i sami to uraditi. Unapred mogu da plaćaju samo veliki tajkuni i narko-dileri. Građevinska dozvola mora da bude besplatna i da se dobija na jednom šalteru – rekao je ministar, dodavši da će se to uvesti u zakon.

On je dodao i da bi po njemu konverziju zemljišta trebalo ukinuti, „jer su samo u Beogradu investicije vredne dve milijarde evra zablokirane zbog konverzije“. Dodao je i da 1,3 miliona objekata u Srbiji nije uknjiženo i da svi oni moraju da se legalizuju.

Konstatujući da se „moramo čuvati velikih, revolucionarnih otkrića, kao što je bila konverzija“, premijer je ocenio da se ona sada ipak ne može prosto ukinuti, jer će „za tri, odnosno ne za tri, ali za 10 godina doći neka druga vlada i ponovo je vratiti“. Umesto toga, treba prvo videti šta se htelo postići konverzijom i naći drugo rešenje za to, a onda je ukinuti. „Sledeće nedelje ćemo imati političku konsultaciju šefova partija koalicionih partnera povodom toga“, zaključio je Dačić.

A restitucija?

Urednik portala makroekonomija.org Miroslav Zdravković kaže da je najvažnije pitanje koje treba rešiti restitucija i da je ono u vezi sa problemom konverzije zemljišta.

– Mi smo poslednja zemlja u Evropi koja nije rešila pitanje restitucije, čime se omogućava pljačka državne i društvene imovine. Prvi cilj Vlade mora da bude da Srbija ponovo postane kapitalistička država u kojoj se poštuju svojinska prava – smatra Zdravković.

Mala i srednja preduzeća traže suštinske reforme

Komentarišući najave sa jučerašnjeg skupa, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević kaže da je očigledno da se poslodavci organizuju i daju predloge prema sopstvenim problemima.

– Ovde se radi o predlozima stranih investitora koji hoće da jeftino otpuštaju radnu snagu i hoće da reše pitanje konverzije zemljišta, a to nisu predlozi malih i srednjih preduzeća. Naš predlog su strukturne promene: poreske reforme, smanjenje javne potrošnje, donošenje zakona o zanatstvu i borba protiv crnog tržišta i sive ekonomije. Tu su razmimoilaženja između nas i njih – kaže Knežević.

Na pitanje koliko njih Vlada sluša, pošto krupan kapital dobro čuje i preko Nacionalnog saveta za privredni oporavak u kojem sede predstavnici najvećih kompanija i preko raznih skupova, kao što je jučerašnji, Knežević kaže da „mala i srednja preduzeća uopšte i ne pozivaju, a naročito naše udruženje, koje nije sklono aplaudiranju“.

– Ali zato u Nacionalnom savetu sedi šest članova kluba Privrednik (koji okuplja samo predstavnike najkrupnijih preduzeća), a nijednog iz sektora malih i srednjih preduzeća. Potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić je predložio mene i još dvojicu za članove Saveta, ali nas još niko nije pozvao – kaže Knežević.