foto BETAPHOTO/AMIR HAMZAGICSvako ko odlazi u penziju ili je tehnološki višak u firmi po Zakonu o radu mora da dobije otpremninu i ona je najčešće u praksi u Srbiji bila nekih 200 evra po godini staža. Toliko su i poslodavci iz Stelantisa ponudili radnicima Fijata koji će zbog privremenog prekida proizvodnje ostati bez posla.
Zakon o radu, naime, predviđa isplatu otpremnine onda kada zaposleni ide u penziju ili kada dobija otkaz kao tehnološki, ekonomski ili organizacioni višak, a obaveza isplate otpremnine važi i ako je ona predviđena kolektivnim ugovorom, pravilnikom ili ugovorom o radu ili sporazumom o prestanku radnog odnosa.
Zakonski minimum koji bi poslodavac, na primer, sada trebalo da isplati nekome ko je tehnološki višak bio bi 335.756 dinara za deset godina, ako se računa da je taj neko radio za prosečnu bruto zaradu koja je u Srbiji u aprilu bila nešto viša od 100.000 dinara.
Međutim, isplata otpremnine najčešće se isplaćuje u skladu sa neto zaradom, što znači da bi to u istom primeru bilo nekih 243.373 dinara za deset godina staža, a na osnovu prosečne plate iz aprila koja je bila 73.012 dinara.
U Fijatu je radnicima rečeno da će dobiti minimalnu zakonsku otpremninu uvećanu za 20 odsto, ali jedan od glavnih zahteva radnika koji se danas sastaju sa predsednikom države upravo tim povodom jeste da dobiju 1.000 evra otpremnine po godini staža za one koji se u firmi nepunih 10 godina ili 500 evra po godini za one koji su pre nego što je Fijat došao radili u Zastavi.
Kroz istoriju srpskog otpuštanja radnika bilo je uglavnom „teških“ priča, negde su sa otpremninama radnici prošli „dobro“, a pojedini nisu prošli „nikako“ – još ih čekaju.
Pre 12 godina 104 radnika fabrike obuće Boreli dobilo je otpremninu od ukupno 39 miliona dinara, onima kojima je u tom trenutku ostalo manje od dve godine do penzije dobili su zakonski minimum, dok su ostali u proseku dobili nekih 429.000 dinara.
U Fabrici rezanog alata u Čačku pre nekoliko godina otpremnine u visini trećine bruto ličnog dohotka ostvarenog u poslednja tri meseca, dobilo je 85 radnika koji imaju više od 40 godina radnog staža, dok je 342 radnika, koji imaju manje od 40 godina staža dobilo 200 evra za svaku godinu radnog staža.
Pre četiri godine jedna od najvećih fabrika mineralnog đubriva HIP Azotara otišla je u stečaj, a 900 radnika dobilo je otpremnine. Oni su tada birali – da li hoće 200 evra po godini staža ili trećinu zarade zaposlenog za godinu staža, dok je zaposlenima koji imaju više od 15 godina staža ponuđeno šest prosečnih plata u Srbiji. Najveća isplaćena otpremnina bila je u vrednosti od 12.000 evra.
Tokom 2016. u tri javna preduzeća, EPS-u, Resavici i Železnicama Srbije, saopšteno je da je 6.500 radnika tehnološki višak i njima je ponuđen socijalni program u iznosu od 190 do 460 evra po godini staža. Država je tada ponudila otpremnine u vrednosti jedne trećine osnovne bruto zarade koja može da se uveća do 50 odsto. U Železnicama Srbije tada to nije odgovaralo jer bi njihovi najmanje plaćeni radnici dobili svega 140 evra po godini staža, a tražili su da to bude bar 300 evra. U decembru te godine Vlada je za isplatu otpremnina za oko 3.000 železničara iz četiri železničke kompanije opredelila tri milijarde dinara.
Neki su dobili, a ima radnika koji na isplatu socijalnog programa čekaju više od decenije, tačnije 13 godina. Radnici kompanije Genex i ICG trebalo je da dobiju 200 evra po godini staža još na proleće 2009. kada je i poslednji uslov za to ispunjen. Međutim, tek pre nekoliko godina dobili su tek treći deo toga, dok većinu novca i dalje čekaju. U početku je bez posla u ove dve firme bez posla ostalo gotovo 5.000 ljudi, ali polovina se nije prijavila na vreme za socijalni program. Oni koji jesu, međutim, i dalje čekaju svoj novac, koji im država ne isplaćuje jer nisu završeni sudski sporovi sa poveriocima, uglavnom bankama koje više i ne postoje.
Ristić: Slanje ljudi u Slovačku je anticivilizacijski čin
Dugogodišnji predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca, sada u penziji, Jugoslav Ristić, komentarišući protest Fijatovih radnika u Beogradu kaže da oni imaju pravo da se na ovakav način bore za svoja prava zbog nezakonitosti i nemoralnosti države.
– Postoji Zakon o upućivanju radnika na rad u inostranstvo po kome je poslodavac dužan da radniku obezbedi smeštaj, tri obroka dnevno, da mu plati put do zemlje u kojoj će raditi, kao i put od mesta stanovanja do mesta rada. U slučaju radnika Fijata, kompanija sve to želi da izbegne, tako što će naterati radnike da kao dobrovoljno potpišu da traže mirovanje radnog odnosa. To je ključ nezakonitosti i nemoralnosti koji se prema radnicima preduzima ovakvim aktom. Ako hoćete da ih pošaljete u inostranstvo uradite to u skladu sa zakonom, ali vi hoćete da vas to ništa ne košta – kaže Ristić za Danas.
On je objasnio da iskustva drugih radnika iz Slovačke pokazuju da radnici nisu bili zaposleni u fabrici u Trnavi, već u agencijama, koje ih zatim ustupaju kompanijama. Takođe, svi su čuli da se radnici u toj fabrici menjaju kao na traci, jer niko ne može da izdrži taj tempo. Slovaci odlaze u druge fabrike ili u inostranstvo, pa je po Ristićevim rečima, slanje radnika tamo na dve godine, da žive u kolektivnom smeštaju, anticivilizacijski.
Blokadu vidi kao delimično uspešnu jer su radnici stigli do čoveka koji o svemu odlučuje u ovoj zemlji i očekuje da će u subotu biti postignut dogovor kada govorimo o otpremninama.
– To za državu nije problem jer i kada je pre nekoliko godina gašena treća smena u Fijatu, višak radnika je odlazio sa otpremninom od 1.000 evra po godini staža. Ono što je za mene veći problem je što Kragujevac, kao grad u kome se razvila automobilska industrija, ostaje bez nje. Da oni stvarno hoće da prave taj model izgradili bi fabriku na livadi do 2024. a mi već imamo fabriku. Sve je pod velom tajne, tako da nisam siguran u budućnost fabrike – zaključuje Ristić. V. G.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
