Ako bi danas građani Srbije poslušali poziv Nacionalne organizacije potrošača, hipermarketi i prodavnice poput Maksija, Tempa, Rode, Merkatora ili Idee bi krajem ove nedelje trebalo da ubeleže znatniji pad prometa. Ali, to može da se dogodi samo u slučaju da potrošači ozbiljno shvate akciju NOPS-a da učestvuju u prvom „organizovanom protestu protiv neosnovanog poskupljenja osnovnih životnih namirnica“. Bojkot bi trebalo da traje tri dana, prvi na spisku za „izbegavanje“ su prodavnice Maksija i Tempa, sutra Idee, u četvrtak Merkatora i Rode.
– Potrošači su nezadovoljni, jer poskupljenja ni ovaj put nisu utemeljena na realnim tržišnim zakonima već kao lov u mutnom, a profit velikih trgovinskih lanaca iz ovih poskupljenja namiruje se iz već ispražnjenih džepova potrošača – kažu u NOPS-u. Predsednik ove organizacije Goran Papović kaže za Danas da ćemo o efektima ovog bojkota govoriti kad prođe, ali on veruje da će „izazvati više komentara nego gej parada“. Papović je u isto vreme pozvao i tržišnu inspekciju da u trenutku pritiska na trgovinske lance „nesmetano izvrši nužne provere valjanosti rokova trajanja namirnica, njihove ispravnosti, načina držanja mesa i proizvoda za koje je propisan poseban postupak čuvanja“. Dosta je bilo toga, napominju organizatori bojkota, da zbog suše poskupljuje morska riba i da se „dva odsto računa kao 30 odsto“.
Međutim, poznavajući mentalitet ovdašnjih potrošača, uprkos stalnim poskupljenjima, nerealnim cenama određenih proizvoda, očiglednim i manje očiglednim monopolima na domaćem tržištu, građani Srbije nikada udruženo nisu uspeli da bojkotuju bilo šta. Uz to, ova akcija nije probudila simpatije ni među kolegama – drugim udruženjima koja se bave zaštitom potrošača.
– Na taj način se ne štite potrošači. To je samo reklama onim trgovinskim lancima koji nisu na spisku planiranih za bojkot. I šta nam to govori, da se ovde radi o korupciji – ističe za Danas predsednica Asocijacije potrošača Srbije Edina Popov. Da je, na primer, bio organizovan dan uzdržavanja od kupovine, napominje ona, onda bi to bila druga stvar jer se niko ne bi favorizovao. U Srbiji međutim, teško može da se očekuje uspeh ovakvih inicijativa. Popov kaže da se ona ničeg sličnog ne seća. U Italiji je, na primer, delimično uspeo bojkot italijanskih testenina, odnosno proizvođača testenina.
– Kod njih je to moglo da se izvede jer su imali veliku ponudu. Nisu kupovali italijanske testenine, ali su imali još 50 raznih u ponudi i to u rasponu od 30 centi do tri evra. Kod nas tih mogućnosti najčešće nema, jer nemamo veliki izbor – napominje Popov.
Ideju bojkota određenih prodavnica ekonomista Miroslav Prokopijević ocenjuje kao besmislenu. „Mislim da takva akcija jednostavno nema poentu, besmislena je,“ napominje Prokopijević za Danas. On kaže da ne razume šta može time da se postigne. „Ono što ne kupite danas, kupićete sutra ili prekosutra. Ne mislim da će ovde biti bilo kakvih rezultata“, kaže Miroslav Prokopijević.
Na Fejsbuk stranici NOPS-a, koja ima više od 60.000 „sviđanja“, rasplamsala se i rasprava oko toga da li treba ili ne podržati ovakve akcije. I dok većina njih tvrdi da tri dana svakako može da se izdrži a da se ne kupi ništa, postoje i oni koji se pitaju: šta da rade sa malim radnjama u komšiluku čiji vlasnici sve mnogo skuplje naplaćuju nego oni u velikim marketima?
Volmart i Tesko
Marketi u Srbiji dosad nisu imali problema sa nezadovoljnim potrošačima, bar ne u tolikoj meri da budu bojkotovani. U svetu pobuna protiv trgovinskih lanaca nije nepoznat pojam. Britanski Tesko, na primer, bio je oštro kritikovan zbog svoje poslovne filozofije špijuniranja kupaca čipovima koji su bili ugrađeni u njihove kese. Osim toga, Tesko su bojkotovali i Kinezi i to zbog toga što prodaju žive žabe i kornjače. Problem sa bojkotom potrošača imao je i najveći američki lanac Volmart. Građani SAD-a bili su pozvani da ne kupuju u njegovim trgovinama, jer forsira „fabrike u inostranstvu u kojima radi jeftina radna snaga“, i koji krši neke osnovne američke zakone.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
