Danas sa meštanima Gornjih Nedeljica: Rio Tinto već kupio 50 kuća, ostalo manje od deset

Njegovo petoro dece biće sedma generacija u ovom selu u lozničkoj opštini jer veruje da rudnik koji bi im, kako kaže, uništio životnu sredinu i „svetinju“ na kojoj su odrasli, nikada neće zaživeti.

„Rio Tinto je kuće počeo da otkupljuje avgusta prošle godine, iako su još 2004. došli. Tada su počeli sa istraživanjima, a sve do 2016. ili 2017. bilo je da će se raditi na 50 hektara, da će se sve voziti odavde, da se rudnik neće ni primećivati, pa su proširili na 100, pa na 120, na 170 hektara, da bismo došli do 600 hektara“, kaže za Danas Zlatko Kokanović, jedan od članova udruženja Ne damo Jadar koje je u znak protesta zbog najavljenih izmena zakona o referendumu i eksproprijaciji pokrenulo blokade puteva širom Srbije.

Kada su, kako kaže, videli prostorni plan, uvideli su i šta je najveći problem dolaska Rio Tinta u njihov kraj.

„Planiraju kompletnu preradu ovde, koristiće 1.000 tona sumporne kiseline dnevno, 3.500 do 7.500 tona eksploziva, onda im treba ogromna količina vode iz Drine, kao i 10.000 kubnih metara gasa na sat, dva dalekovoda struje od 110 kilovolti. Kada saberete, 5.000 tona kamena i stene dnevno tretira se sumpornom kiselinom zamislite ta isparenja, zagađenja, buku“, napominje Kokanović.

U prostornom planu, kaže on, piše da će direktno biti ugroženo 2.030 hektara, a ugroženo je 17 sela lozničke i pet sela krupanjske opštine.

„Rekli su da će zona uticaja rudnika biti 293 kvadratna kilometra, a naša opština se prostire na 612, tako da će zona uticaja rudnika biti na pola opštine“, ističe naš sagovornik.

Kokanović kaže da su za ovo krive i bivša i sadašnja vlast, da njih ne interesuju ni studije, ni evropski zakoni, ni politika, već da žele samo da ostanu da žive tu gde jesu i da im rudnik ne treba.

„Ako nastave sa ovim izazvaće krvoproliće u dolini Jadra, jer ako ovde naprave rudnik napraviće i narednih 40 po istom principu. Činjenica je da će i naša vlast ovde pasti ako bude gurala projekat Rio Tinta, jer nije bitno kolika je sila ispred tebe, nego kakvu svetinju braniš“, napominje Kokanović.

On kaže da je „bolje i jedan koji hoće sam, nego dva koja teraš“, aludirajući na predsednika sa njegovom vojskom, koja je, kako kaže, plaćena, jer na njegove političke skupove dolaze plaćeni, a na njihove blokade ljudi dolaze „od srca, i dolazak finansiraju iz svog džepa“.

On kaže da su samo za pokretanje inicijative da se obori prostorni plan prikupili 6.000 potpisa za šest dana, bez ikakvih finansija. Poslednji političar, pre subote, koji im je došao u selo bio je gradonačelnik i to još 2012. kada je iz G17 plus prešao u SNS. Imaju i „10 kilograma papira“ o tome kome su sve pisali, od nekih su dobili reakciju, ali ne i odgovore na svoja pitanja.

U Udruženju Ne damo Jadar je i njegov komšija Nebojša Petković koji za Danas kaže da je Rio Tinto za sada otkupio 140 od 254 hektara zemlje koja im je potrebna samo za zonu rudnika, što je 25 odsto od onoga koliko ima treba za sve što su planirali.

„Čujemo razne priče po medijima, nezvanično po narodu kruže priče da su kuće prodate od 140.000 evra pa do 700.000 evra, a prodato je nekih 50 kuća, ostalo je još nekih pet do 10 da nije prodato. Ako se gleda samo broj domaćinstava to jeste veliki broj, ali je dosta onih koji ne žive u toj zoni, ali imaju zemlju, koju neće da prodaju“, ističe Petković.

Problem je bio što su meštanima, kako kaže, uglavnom prećutkivane činjenice, krenulo se sa 50 a došlo do 600 hektara.

„Imamo ekološku katastrofu u najavi, olimpijski bazen pun sumporne kiseline, zamislite isparenja, zagađenja koja će otići u vodu, zemlju“, ističe Petković, koji živi kilometar od zone gradnje, i nije poljoprivrednik, ali ceo život živi u selu. Kaže da je jako vezan za ovo mesto i da niko ne razmišlja o tom socijalnom aspektu, jer i oni koji su prodali kuće i otišli, a njih je 150, nisu se dobro uklopili, jer je teško socijalizovati se u nekoj drugoj sredini.

„Blokade ostaju i dalje, sve dok se ne usvoje zakoni o referendumu i eksproprijaciji. Rio Tinto je kompanija koja je svuda u svetu napravila katastrofu, od zagađenja do građanskih ratova i kompanija sa takvom reputacijom nije trebalo da dođe u Srbiju“, napominje Nebojša Petković.

Sastanak sa Vučićem planiran, ali se nije desio

Zlatko Kokanović za Danas objašnjava i šta je trebalo da se desi u subotu, a nije. On lično se, kako kaže, čuo sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u petak, kako bi se dogovorili o sastanku.

„Predsednik je pokušao da nas omalovaži, zakazao je sastanak u 15 časova u subotu u vreme blokada. Trebalo je da okupimo 50 ljudi iz Udruženja i okolnih sela i da razgovaramo o problemu. U petak uveče pozvao me je Darko Glišić i rekao da dolaze u 15 časova u subotu u crkvu, na šta sam im rekao da ne može jer su tada blokade i pitao za neki drugi dan. Na tome je ostalo. Pitao sam da li dolaze mediji, on je rekao da će biti i rekao nam je da i mi možemo da uzmemo kamere da snimamo“, kaže Kokanović.

Umesto sastanka Vučić je u subotu, što su prenosile neke televizije, razgovarao sa meštanima Gornjih Nedeljica, a Kokanović kaže da je to bilo ispod svakog nivoa, da predsednik raspravlja o drvenim banderama, komšijskom kanalu, besplatnim knjigama.

„Dvojica ljudi su se dokačili teme, ali je ostalo bilo smejurija. Sve je ličilo na politički miting i promociju, ali ni to nije uspelo“, ističe Kokanović.