Danica Grujičić bi da zabrani bolovanja preko 15 dana bez komisije: „Poslodavce štite od prevara maltretiranjem bolesnih ljudi“

Kako je istakla u intervjuu listu Politika, u planu su izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju koje bi lekarima opšte prakse ubuduće omogućile da pacijentu otvore bolovanje najduže na dve nedelje, umesto dva meseca koliko je do sada mogla da traje privremena sprečenost za rad pre odlaska na komisiju.

“Privreda je imala velike primedbe na mogućnost da neko bude na bolovanju dva meseca bez provere komisije. Mnogo je čudno da je izlečenje najvećeg broja pacijenata bilo baš 58. dana od trenutka otvaranja bolovanja. Jasno je o čemu se tu radi. Nadam se da ćemo uspeti da sprečimo moguće zloupotrebe”, kazala je Grujućić dodajući da će izuzetak uključivati onkološke pacijente i one koji se oporavljaju od operacija.

Prema važećem Zakonu o zdravstvenom osiguranju, zdravstveni osiguranici imaju pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad usled bolesti i povrede do koje dođe na radu ili van njega, zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, propisane mere obavezne izolacije, zbog nege bolesnog člana uže porodice i zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, sa izuzetkom krvi.

U slučaju da privremena sprečenost za rad potraje duže od 60 dana, izabrani lekar je dužan da osiguranika uputiti na prvostepenu lekarsku komisiju.

Namera Ministarstva zdravlja da ovaj rok skrati na 15 dana, naišla je na odobravanje poslodavaca. Kako za Danas ističe počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković uporedni podaci pokazuju da građani Srbije mnogo više vremena provode na bolovanju od građana zapadnoevropskih zemalja, na šta su im se žalili pojedini strani investitori.

– Više kompanija se žalilo da se zloupotrebljava bolovanje, pogotovo one koje posluju u područjima u kojima je razvijena poljoprivredna proizvodnja. Jednostavno, kada dođe vreme setve ili berbe, njima drastično skoči broj radnika na bolovanju što u potpunosti remeti tehnologiju rada, kaže Atanacković ističući da poslodavci pozdravljaju nameru da se izmeni Zakon o zdravstevnom osiguranju.

Kako dodaje, korist od ovakve izmene zakona ne bi imali isključivo poslodavci, već i sami radnici.

– Kada ljudi zloupotrebljavaju bolovanja, to šteti procesu prozvodnje, ali i radnicima koji izbegavaju to da čine. Loše poslovanje može rezultovati smanjenjem zarada i otkazima, a da ne govorim da se ljudima koji ostaju na poslu povećava obim rada – ističe Atanacković.

S druge strane, Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad, navodi da je sličnih namera bilo i ranije, ali da je ovo prvi put da najave dolaze od ministarke zdravlja.

– Međutim, do sada ništa od toga nije sprovedeno, jer je argumentacija na kojoj se temelji takva odluka vrlo tanka. Prvenstveno, po Zakonu o radu poslodavac i sada ima mogućnost, kada sumnja u autentičnost sprečenosti za rad, da zatraži da komisija ispita slučaj. Ukoliko se utvrdi da zaista nije opravdano otvoreno bolovanje on radnika može da otpusti, a da protiv lekara pokrene postupak pred Lekarskom komorom. Međutim, to se ne sprovodi pa je najlakše sve prebaciti na teret bolesnih ljudi – ističe Reljanović.

Prema njegovim rečima, svako ko je ikada bio pred komisijom zna kako to izgleda u praksi.

– To je višečasovno čekanje u redu, kako bi dobili svojih pet minuta slave pred komisijom koja vrlo površno čita dokumentaciju. To je maltretiranje bolesnih ljudi – navodi Reljanović.

On napominje da poslodavac ovim izmenama neće dobiti ništa, pošto će oni koji zloupotrebljavaju sistem moći i dalje to da čine.

– Šta sprečava nekoga da ode na bolovanje 15 dana, vrati se jedan dan na posao i ponovo otvori bolovanje pod drugom šifrom bolesti? Poslodavci ovim ništa neće dobiti, a neće ni RFZO. Jedino će se značajno povećati obim posla komisiji, a bolesni ljudi će biti izloženi maltretiranju – ističe Reljanović.

Najava ministarke Grujičić još uvek nije dobila formalan oblik. Naime, na sajtu Ministarstva zdravlja se navodi da u postupku pripreme Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, sprovode javnu raspravu. U tu svrhu oni su pozvali zainteresovanu javnost da dostavi sugestije. Međutim, na sajtu se ne nalazi nacrt izmena zakona, ali ni datumi kada bi javna rasprava trebalo da se održi.

Kako ističe Zoran Ilić, predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“, oni kao reprezentativni sindikat nisu dobili na uvid nacrt zakonskih izmena, niti su bili informisani da Ministarstvo radi na njima.

– Moguće da će po staroj praksi da nam pošalju nacrt 24 sata pre nego što ga pošalju u Skupštinu, ali to još uvek ne znamo, kaže Ilić.