Davos bez Trampa i Makrona, uz šampanjac i brigu za siromašne

Ipak, nivo ovogodišnjeg samita je donekle narušen otkazom predsednika SAD Donalda Trampa i predsednika Francuske Emanuela Makrona zbog unutrašnjih problema u njihovim zemljama. Tema ovogodišnjeg foruma je „Globalizacija 4.0: Oblikovanje globalne arhitekture u vreme Četvrte industrijske revolucije“.

Klaus Švab, osnivač i predsednik Svetskog ekonomskog foruma, organizatora godišnjeg samita, uoči skupa poručio je da je globalizacija dostigla svoj vrhunac, ali i da je izazvala rast nejednakosti u svetu. Zanimljivo je da će o smanjenju nejednakosti govoriti i raspravljati ljudi koji spadaju u najbogatijih jedan odsto stanovništva, u mondenskom skijalištu o kome običan svet može samo da sanja, na događaju na kom svetski megatajkuni plaćaju prisustvo 40.000 dolara (prema podacima koje je CNN objavio 2014). Za hotelsku sobu, ako se rezerviše na vreme, a to je godinu dana unapred, mora se platiti najmanje 500 dolara za noć.
Prema Izveštaju o globalnim rizicima koji je SEF objavio nedelju dana pred početak Davosa, najveća pretnja prema mišljenju čak 90 odsto od oko 1.000 ispitanih eksperata je nastavak sukobljavanja velikih sila. Više od 80 odsto očekuje nastavak obezvređivanja globalnih trgovinskih pravila. Kako SEF ističe, ovi sukobi onemogućavaju jedinstvenu borbu protiv klimatskih promena i sajber napada koji su prema njihovom mišljenju prave globalne opasnosti.

„Mnogo populističkih političara biva izabrano u zemljama širom sveta i oni menjaju politike zemalja ka protekcionističkim i nacionalističkim agendama i tako slabe međunarodne veze“, upozorio je DŽon Drzik, predsednik globalnog rizika u konsultantskoj kući Marš koja je radila izveštaj zajedno sa SEF-om.

Populizam kao uzrok dugoročnog rasta kamatnih stopa i posledično usporavanja ekonomskog rasta, kao jedan od najvećih rizika u 2019. vidi i Kenet Rogof, profesor ekonomije na Harvardu.
„Populisti mogu da preokrenu tržišne ekonomske politike sprovođene prethodnih decenija i mogu da poseju seme sumnje globalnih tržišta u sigurnost otplate dugova razvijenih zemalja. Ovo povećava premije rizika i kamatne stope i ako su vlade spore u prilagođavanju, budžetski deficiti će rasti, a tržišta biti još sumnjičavija i tako u krug“, objašnjava on u autorskom tekstu za Gardijan upozoravajući da sve to vodi dugoročnom usporavanju globalnog rasta.

Drugi rizik za svetsku ekonomiju je usporavanje rasta Kine. Jednim delom usporavanje je namerno proizvedeno, prelaskom sa razvoja izazvanog investicijama i izvozom, ka rastu potrošnje, a drugim delom je ubrzano carinskim ratom sa SAD. Međutim, posledice eventualnog značajnijeg smanjenja kineskog rasta osetiće ceo svet, a pre svega rastuće ekonomije i Evropa, a posebno Nemačka koja ima ogroman izvoz u Kinu.
Na kraju, kriza u SAD zbog toga što je Kongres blokirao Trampov plan da izgradi zid na granici sa Meksikom, zbog čega američki predsednik ni ne dolazi u Švajcarsku, zatim protest žutih prsluka u Francuskoj zbog kog se u Davosu neće pojaviti ni Makron, kao i Bregzit i to nakon odbijanja plana premijerke Tereze Mej o uslovima razdruživanja Velike Britanije sa EU od strane britanskog parlamenta, biće svakako glavne teme po kuloarima davoskih hotela i kafeima pored ski-staza ekskluzivnog alpskog odmarališta.