Decenija od nestanka čoveka koji je stvorio bitkoin

U aprilu 2011. godine, dve godine nakon osnivanja bitkoina, Satoši Nakamoto je nestao sa javne scene.

Ovo znači sa foruma na kojima se raspravljalo o bitkoinu i iz imejl prepiske sa saradnicima koji ga nikada fizički nisu videli niti razgovarali telefonom sa njim, prema svedočenju njegovog najbližeg saradnika i kasnije naslednika Gavina Andresena.

U tom trenutku vrednost jednog bitkoina dosegla je tri dolara i prva kriptovaluta počela je da izaziva pažnju i šire javnosti, a ne samo zagriženih programera zaljubljenih u ideju slobodne valute koju ne kontroliše nijedna centralna banka i država. Valute koja je po samoj suštini dezinfaltorna, pošto je programirano da se može maksimalno „izrudariti“ 21 milion bitkoina, a 18.694.306 ih je već u opticaju.

Ostatak bi trebalo da dospe u opticaj u narednih 40 godina.

Prema tekstu Pita Rica (Pete Rizzo) na bitcoinmagazine.com koji je podsetio na poslednje mesece pre i tokom nestanka Satošija jedan od motiva njegovog povlačenja i prepuštanja kontrole nad kodom drugima mogao je biti i poziv CIA-e njegovom saradniku Gavinu Andresenu da održi predavanje na temu bitkoina koji je on prihvatio.

Ubrzo nakon toga Satoši je nestao zajedno sa oko 980.000 bitkoina na novčanicima za koje se veruje da njemu pripadaju.

Ti bitkoini danas (u vreme pisanja teksta jedan bitkoin koštao je 44.599,44 evra) vrede neverovatnih 43,7 milijardi evra. Sa tolikom količinom bitkoina ukoliko bi se pojavili na tržištu moguće je napraviti veliku pometnju na tržištu što i danas izaziva nelagodu kod investitora.

Istovremeno, rastuća bitkoin zajednica sve teže je podnosila neprikosnovenu ulogu Satošija koji je imao poslednju reč prilikom svake promene u kodu i sve češće se mogla pročitati poruka da se radi o diktatoru. Većina stvari u vezi Satošija je spekulacija pa i razlog njegovog odlaska.

Zajednica je tokom godina pokušavala da otkrije njegov identitet, a izbor je sužen na tri kandidata.

Magazin Njuzvik je 2014. objavio članak u kom tvrdi da je osnivač bitkoina Dorijan Nakamoto, japanski inženjer koji je studirao u Kaliforniji. Međutim on je to demantovao.

Drugi je bio australijski naučnik Krejg Rajt, koji je čak i sam priznao da je on Satoši, ali nakon istraživanja mediji i zajednica su došli do nekonzistentnosti u njegovim tvrdnjama te je i ovaj pokušaj otkrivanja identiteta propao.

Na kraju, pisac Dominik Frizbi je u u svojoj knjizi tvrdio da je Satoši IT inženjer i profesor Nik Sabo, dokazujući to radom koji je Sabo objavio godinu dana pre kreacije bitkoina u kome opisuje decentralizovanu valutu Bitgold. I ovo je ostala samo spekulacija.

U vreme odlaska Satošija tržišna kapitalizacija (ukupna vrednost) svih bitkoina iznosila je nešto preko milion dolara.

Deceniju kasnije kapitalizacija prevazilazi jedan bilion (hiljadu milijardi) dolara.

Tada je malo ko čuo za kriptovalute i blokčejn tehnologiju, a danas se mogu kupiti hartije od vrednosti zasnovane na bitkoinu, pored kog ima oko 5.000 drugih kriptovaluta (tzv. altkoina) sa ukupnom vrednošću (uključujuči bitkoin) od preko dva biliona dolara.

Blokčejn ima raznoliku upotrebu, a zanimljivo je da je Srbija među top pet zemalja po broju programera koji se bave ovom tehnologijom.

Nedavno je prva berza kriptovaluta Coinbase listirana na Nasdak berzi gde je vrednovana blizu 100 milijardi dolara, više nego bilo koja druga berza na svetu.

Sa uspehom bitkoina i drugih kriptovaluta prvobitni otpori vlada, centralnih banaka i institucionalnih investitora postepeno slabe.

Tako je recimo gigantski i konzervativni JP Morgan od stava da je bitkoin prevara došao do toga da nudi svojim klijentima da kupe kriptovalute. Međutim, nedavno su turske vlasti zabranile transakcije kriptovaluta, navodno da zaštite građane od rizika, nakon što su ljudi masovno počeli da štednju prebacuju u bitkoin (oko 20 milijardi dolara) da bi je sačuvali od slabljenja lire i ogromne inflacije.

Ipak, u poslednjoj deceniji malo koje ulaganje je donelo zaradu kao kriptovalute.

Samo od početka godine vrednost bitkoina je porasla za oko 87 odsto, a u prethodnih godinu dana vrednost mu je porasla 4,5 puta.

Ovome je znatno doprinelo prihvatanje kriptovaluta od strane tradicionalnih kompanija i banaka.

Recimo Tesla motors je prošle godine kupio 1,5 milijardi dolara vredne bitkoine.

Međutim, ovu vrstu aktive karakterišu velike oscilacije, padovi i skokovi cene, zbog čega mnogi pozivaju na opreznost prilikom ulaganja.