Deficit budžeta u 2017. biće 69 milijardi 1Foto: FoNet/Nenad Đorđević

Vlada Srbije usvojila je predlog Zakona o budžetu za 2017. godinu po kome je planiran deficit od 69,1 milijardi dinara, odnosno 1,7 odsto BDP-a.

I ovo je jedna od stvari pod ovom vladom koja se desila “po prvi put u istoriji”, jer je ovaj deficit predstavljen kao najniži planirani deficit ikada. Ipak, u novijoj srpskoj istoiji već se dešavalo da bude ostvaren i suficit, kao na primer 2005. godine.

Međutim ono što zabrinjava stručnjake su signali koji podsećaju na taj period kada je nakon suficita država krenula u trošenje para tako da je samo u jednom kvartalu 2006. godine višak preokrenut u manjak u budžetu. Tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić je povećao plate u javnom sektoru, čemu se ubrzo pridružilo povećanje penzija. Smanjeni su porezi, a osnovan i Nacionalni investicioni plan. Veoma slične stvari se najavljuju i sada.

Početkom godine očekuje se rast plata u javnom sektoru, veći od rasta BDP-a koji je u narednoj godini planiran na tri odsto realno, odnosno 4,6 odsto nominalno. Nedavno je premijer najavio i smanjenje poreza i doprinosa na zarade u drugoj polovini 2017. kao i smanjenje drugih poreza. Na kraju, najavljuje se i ubrzanje javnih investicija. Naravno, svaka od ovih stavki je pozitivna, ali zajedno bi mogle da ugroze stabilnost javnih finansija. Pre 10 godina država je krenula u rasipništvo nakon završetka sporazuma sa MMF-om, a krajem 2017. godine završava trenutni sporazum pod kojim je sprovedena fiskalna konsolidacija.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, upozorava da se slična situacija može ponoviti kada ode MMF, jer “teško je očekivati da iste mere koje se donose uz ista obrazloženja kao 2006. godine, daju različite rezultate”. On upozorava da bi dodatnu nestabilnost mogli uneti predsednički izbori i sama činjenica da se kod nas veoma često održavaju neki izbori.

– Deficit od 1,7 odsto BDP-a je dobro postavljen cilj i važno je da ne bude prekoračen, a najbolje bi bilo da kao i u ovoj i prošloj godini deficit bude manji od toga. Tome će doprineti privredni rast, jer na svaki procenat rasta BDP-a poreski prihodi se povećavaju za 0,35 odsto. U ovoj godini veliki deo povećanja prihoda je ostvaren zahvaljujući smanjenju sive ekonomije. Ona je i dalje visoka u Srbiji i ima prostora za napredak, ali su potrebne sistemske mere, a pre svega bolja organizacija Poreske uprave. Zato je čudno što zaposleni u Poreskoj upravi nisu dobili povećanje plata. Tamo su plate male i već dve godine nisu povećavane, a Poreska uprava je veoma važna za fiskalnu konsolidaciju – ističe Arsić.

On napominje i da je povećanje kapitalnih investicija dobra vest i da bi država trebalo da podigne nivo javnih investicija na pet odsto BDP-a i tako ih drži pet do 10 godina dok se infrastruktura ne dovede u red.

– Da bi budžet bio razvojni važno je da fiskalni deficit bude nizak, jer se time obezbeđuje makroekonomska stabilnost što pogoduje privrednom rastu. Drugi element je da se znatno poveća učešće produktivnih rashoda, tojest javne investicije i ulaganje u nauku i obrazovanje – kaže Arsić.
On upozorava i da je rast plata na gornjoj granici održivog i da bi njihov rast morao da bude manji od nominalnog rasta BDP-a kako bi se ostavio prostor za rast investicija.

Novina u ovom budžetu je i to što su projektni zajmovi uključeni u budžet za razliku od prethodnih godina. To znači da se troškovi za izgradnju puteva ili pruga nisu videli u republičkom budžetu, već samo u budžetu opšte države, pa je to često korišćeno za prikazivanje situacije boljom nego što jeste. Tako je recimo u prvih deset meseci ove godine ostvaren suficit budžeta od 34 milijarde dinara, ali kada se uračunaju projektni zajmovi suficit je 14,1 milijarda dinara.


U 2017. planiran rast i prihoda i rashoda

Ukupni prihodi budžeta predviđeni predlogom zakona iznosiće 1.092,9 milijarde dinara, što je skoro deset odsto više od budžetiranog za 2016. godinu, međutim rast prihoda će biti mnogo manji od ostvarenog u ovoj godini. Ukupni rashodi su planirani na nivou od 1.162 milijardi dinara što je sedam odsto više od planiranog za ovu godinu.
Prihodi od poreza su planirani na nivou od 916,8 milijardi dinara, što je za 10 odsto više od planiranog u 2016, ali svega dva odsto više od onoga što će do kraja godine država naplatiti na ime poreza. Najvažniji poreski prihod i naredne godine biće PdV i planira se u iznosu 466 milijardi dinara.
Deficit je planiran na nivou od 69,1 milijardi dinara (1,7 odsto BDP-a), nasuprot planiranom deficitu za 2016. od 121,8 milijardi dinara. Stvarni deficit u 2016. će po svoj prilici biti oko 87 milijardi dinara ili oko 2,1 odsto BDP-a.
 

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari