Deficit budžeta u 2023. manji od planiranog i iznosio 1,5 milijardi evra, veliki rast troškova za kamate i subvencije

Ovo znači da je deficit prošle godine bio manji od planiranog rebalansom za 48,2 milijarde dnara ili 0,6 odsto BDP-a.

Originalni budžet usvojen krajem 2022. godine predviđao je deficit od 264 milijarde dinara.
Tradicionalno, najveći deo deficita ostvaren je u decembru, kada država izmiruje veliki deo svojih obaveza. Tako je deficit u prošlom decembru iznosio 132,3 milijarde dinara.

Najveći izdaci u decembru bili su za kapitalne investicije-107,7 milijardi dinara.

Na nivou cele države, fiskalni deficit je iznosio 181,1 milijardu dinara, što je takođe oko 2,2 odsto BDP-a.

Primarni fiskalni deficit, kada se izuzmu troškovi za kamate, iznosio je 41,3 mlrd dinara, odnosno 0,5 odsto BDP-a.
Javni prihodi bili su prošle godine realno manji nego u 2022. godini za 0,2 odsto, dok su javni rashodi realno smanjeni za dva odsto.

Najveći rashodi republičkog budžeta u prošloj godini bili su za zaposlene, skoro 400 milijardi dinara.

Za transfere organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, pre svega penzije, izdvojeno je tokom prošle godine 283,7 milijardi dinara, a za subvencije 203 milijarde dinara. U odnosu na prethodnu godinu realni izdaci za subvencije povećani su za skoro 19 odsto.

Troškovi kamata su iznosili 146,6 milijardi dinara, skoro jednako kao i za kupovinu roba i usluga (154 milijarde) i socijalnu zaštitu (160 milijardi). Otplata kamata je prošle godine povećana nominalno za skoro 40 odsto, a realno za 24,2 odsto.

Na strani prihoda, najizdažniji, PDV je podbacio u odnosu na prethodnu godinu u realnom iznosu za 3,5 odsto. S druge strane, porez na dobit preduzeća je povećana za 16 odsto u relanom iznosu.