Deficit raste, ali to nije problem

Izvoz (u evrima) je povećan za 7,6 odsto, a uvoz za 11,6 odsto. I mada smo navikli da su ovakve vesti uvod u krizu, slabljenje domaće valute, a povećanje spoljnog duga, ovoga puta ipak stvari stoje mnogo bolje. Naime, prema rečima Ivana Nikolića, urednika Makroekonomskih analiza i trendova i člana Saveta guvernera NBS, sav rast deficita u odnosu na prošlu godinu posledica je investicija i privrednog rasta.

Mada se od skoro 2,5 milijardi evra deficita oko milijardu odnosi na takozvane „neklasifikovane proizvode“ koji se odnose na robu koja stoji po carinskim skladištima i čeka da bude klasifikovana, Nikolić ističe da povećanje deficita ovog puta nije problematično.

„Prirast deficita skoro u potpunosti se generiše zbog veće investicione aktivnosti, koja opet ključno doprinosi rastu BDP-a. Deficit u prvoj polovini godine nastao je pre svega zbog većeg uvoza intermedijarnih proizvoda, odnosno komponenti za proizvodnju, energije i donekle kapitalnih proizvoda. U oblasti energije je zabeležen rast deficita za 15 odsto, najvećim delom zbog rasta cena energenata, ali i zbog veće potrošnje s obzirom da je privreda ostvarila u prvih šest meseci privredni rast od oko 4,5 odsto. Kod kapitalnih proizvoda veći je uvoz verovatno opreme s obzirom da je oblast proizvodnje automobila i delova povećala višak u robnoj razmeni sa 160 na čak 307 miliona evra“, objašnjava Nikolić.

Ni na strani tražnje nemamo problema budući da relativno mali deo uvoza ide za tekuću potrošnju. Prema podacima Zavoda za statistiku za šest meseci, 18,7 odsto uvoza je roba za široku potrošnju, proizvodi za reprodukciju, 57,3 odsto, a oprema 12,6 odsto.

Nikolić ističe da se to vidi i po podacima o trgovini na malo koja je rasla za svega 3,3 odsto u prvoj polovini godini.

„Vidi se da tražnja domaćinstava još ne daje pravi doprinos privrednom rastu i da nije usmerena na uvoz robe široke potrošnje. Rast trgovinskog deficita ublažavaju višak u razmeni usluga, veće doznake i manji odlivi po osnovu ranijih investicija“, napominje on.

Prema podacima iz platnog bilansa koje objavljuje Narodna banka Srbije u prvih pet meseci suficit u razmeni usluga porastao je za 30 odsto i dostigao 416 miliona evra. Doznake su za pet meseci iznosile malo više od milijardu evra i bile veće u odnosu na isti period 2017. za 22 odsto.

U prošloj godini deficit tekućeg računa skočio je sa 3,1 na 5,7 odsto BDP-a. MMF u svom izveštaju očekuje da će se ove godine deficit tekućeg računa zadržati na istom nivou, mada je posle prva tri meseca bio na sedam odsto BDP-a.

Još jedna pozitivna stvar u odnosu na pretkrizni period kada je uvoz i deficit rastao ogromnom brzinom je i što je ovog puta on pokriven prilivom stranih direktnih investicija.

„Imamo veći priliv kapitala od uvoza i to se vidi po jačanju dinara. To je pre svega posledica priliva stranih direktnih investicija, s obzirom da se država razdužuje“, kaže Nikolić.

Prema podacima Ministarstva finansija u prva četiri meseca priliv SDI iznosio je 870 miliona evra, a prema najavama guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković ove godine očekuje se 2,6 milijardi evra.

Nikolić ističe da je ekonomska situacija u ovoj godini već rešena pre svega što se tiče privrednog rasta, ali je pravo pitanje da li možemo da zadržimo dinamiku privrednog rasta u narednih nekoliko godina.

„Sada ćemo imati veliki rast poljoprivrede zbog loše prošle godine. Isto se odnosi na energiju. Pitanje je da li možemo imati stope rasta od preko četiri odsto sledeće godine kada osnovica bude jaka“, ocenjuje on.

Da ima razloga i za oprez smatra i ekonomista Milan Kovačević, koji ukazuje na jačanje dinara u odnosu na evro, što pogoduje uvozu, a otežava izvoz.

„Za sada investicije pokrivaju deficit, ali mi nemamo dugoročne analize šta će se dešavati ubuduće. Dalje jačanje dinara može biti sledeći problem. Takođe, trebalo bi da idemo na trgovinski suficit, jer moramo da prodajemo robu u inostranstvo i tako povećavamo svoj BDP umesto da uvozimo i podržavamo BDP drugih zemalja“, smatra Kovačević.