Deficit Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni povećan za 30 odsto

Tokom prošle godine ukupan izvoz iz Srbije iznosio je 16,3 milijarde evra i bio je veći 8,1 procenat nego godinu pre, dok je uvoz bio 13 odsto veći i iznosio je 21,9 milijardi evra.

Pokrivenost uvoza izvozom bila je 74,3 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 77,5 procenata.

Prema podacima RZS, sa zemljama članicama EU Srbija je ostvarile 63,2 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene.

Drugi po važnosti partner bile su zemlje CEFTA, sa kojima je ostvaren suficit u razmeni od 2,2 milijarde dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, nafte i naftnih derivata, gvožđa i čelika i proizvoda od metala.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i kukuruz, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja i žica od gvožđa i čelika), Crnom Gorom (lekovi i rude olova i koncentrati, a uvoze se najviše aluminijum, sirevi i vina od svežeg grožđa, sira) i Makedonijom (izvoz toplovaljanih traka u koturovima i električna energija, a uvoze se najviše lekovi za maloprodaju i valjani proizvodi, prevučeni plastikom).

Srbija je imala i suficit u razmeni sa Rumunijom, Bugarskom, Slovačkom, Hrvatskom, Velikom Britanijom, Švedskom i Slovenijom.

Najveći deficit ostvaren je u trgovini sa Кinom, pre svega zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova, kao i sa Nemačkom.

Srbija je u 2018. imala i deficit sa Rusijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa), Turskom, Irakom, Mađarskom, Poljskom.

Najznačjaniji spoljnotrgovinski parteri u izvozu bili Italija, Nemačka, BiH, Rumunija i Risija, a u uvozu Nemačka Italija, Kina, Rusija i Mađarska.