Ukupna robna razmena Srbije sa svetom u prvih jedanaest meseci ove godine iznosila je 62384,9 miliona evra i predstavlja rast od 3,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
U izveštaju se navodi da su rasli i uvoz i izvoz robe, s tim što je Srbija mnogo više uvozila nego što je izvozila.
Podaci RZS pokazuju da je izvezeno robe u vrednosti 26885,5 miliona evra, što je rast od 1,7 u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 35499,4 miliona evra, što predstavlja povećanje od 5,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
U tom slučaju deficit iznosi 8613,9 miliona evra, što je povećanje od 20,4 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 75,7 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 78,7 odsto.
Srbija najviše i izvozi i uvozi električne mašine i aparate
U prvih jedanaest meseci ove godine Srbija je najviše izvezla električne mašine i aparate. U prvih pet najviše izvezenih proizvoda nalaze se i obojeni metali, metalne rude, pogonske mašine i uređaji i proizvodi od kaučuka.
Srbija je u prvih jedanaest meseci ove godine takođe najviše uvezla električne mašine i aparate, zatim naftu i naftne derivate, drumska vozila, industrijske mašine za opštu upotrebu i medicinske i farmaceutske proizvode.
Nemačka i dalje najveći spoljnotrgovinski partner Srbije
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume oslobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,6 odsto ukupne razmene.
Glavni spoljnotrgovinski partneri, kada je reč o izvozu robe, bili su Nemačka, Bosna i Hercegovina, Kina, Italija i Mađarska.
Kada je reč o uvozu, Srbija je najviše robu uvozila iz Nemačke, Kine, Italije, Turske i Mađarske.
Drugi po važnosti partner Srbije jesu zemlje CEFTA, sa kojima Srbija ima suficit.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Crnom Gorom (izvoze se električna energija i lekovi za maloprodaju, a uvoze se najviše električna energija i sušenomeso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se najviše gasna ulja i motorni benzin, a uvozi se električna energija i lignit) i Severnom Makedonijom (izvoz električne energije i električnih provodnika, a uvozi se najvišeelektrična energija i katalizatori na nosaču).
Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Slovačkom, Bugarskom, Češkom, Švedskom, Hrvatskom, Moldavijom, Velikom Britanijom.
Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova).
Sledi deficit sa: Turskom, Italijom, Nemačkom, Poljskom, Holandijom, Azerbejdžanom, Kazahstanom, Belgijom, Rusijom, Španijom, Austrijom, Švajcarskom, Slovenijom, Francuskom, Mađarskom, Danskom, Grčkom…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.