Deficit za penzije u Srbiji među najvećim u svetu

Nadamo se da će debata dovesti do dobrog ishoda, odnosno do konsenzusa da je ovo potreban zakon i da će se sa njime nastaviti – kaže u razgovoru za Danas Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji. Ceo intervju biće objavljen u „Vodiču kroz reformu penzionog sistema Srbije“ u Biznis dodatku Danasa u ponedeljak.

Prema vašoj proceni, da li je ova reforma pitanje ekonomije ili pitanje demografije u Srbiji? Da li je ovo neizbežni trend u razvijenom svetu da se reformišu penzioni sistemi? Vidite li neku racionalnu alternativu reformi penzionog sistema u Srbiji?

– Ne, ne vidim nikakvu alternativu. Mislim da je to demografsko, ali i ekonomsko pitanje. Demografski, mi znamo da je izvesno da će ljudi u budućnosti živeti duže. Da biste rešili taj problem, vi morate ili da više trošite na penzije ili da u svom sistemu imate podsticaje da ljudi duže rade i da se kasnije penzionišu. Ekonomski deo jednačine dolazi kada pokušate da dizajnirate sistem koji će naterati ljude da rade duže na prijateljski način, tako da oni to žele umesto da to bude obavezno za njih. Veoma je važno da se dizajnira sistem koji će pomoći ljudima da više doprinose kako ne bi bilans penzionog sistema bio negativan. Trenutno, deficit penzionog fonda je skoro šest odsto BDP-a Srbije i jedan je od najvećih koje sam ja ikada video na celom svetu. To je ogroman iznos novca, skoro 200 milijardi dinara, koji je potreban da se dodatno uplati u penzioni fond iz vaših doprinosa i opštih poreza kako bi se podržao penzioni sistem. To je problem i njega možemo rešiti ili tako što ćemo povećati doprinose, koji su i ovako prilično visoki. Ako povećate doprinose, destimulišete rad, jer ljudi ne vole da daju doprinose, naročito ako oni neće dobiti te penzije, tako da je veoma važno da imate sveobuhvatnu reformu penzionog sistema, koja unapređuje manju potrošnju i da to uradite na transparentan način.

Jedan deo te jednačine je manji broj nezaposlenih ljudi, naročito s obzirom na nedostatak stranih grinfild investicija. Imamo ozbiljne probleme u nekoliko industrijskih grana, kada strani investitori koji pokušavaju da uđu na ovo tržište nailaze na razne prepreke i netransparentnu investicionu klimu. Kako vi gledate na važnost otvaranja srpskog tržišta za investicije i pojednostavljivanja procedura, naročito da bi se stari sistem učinio ostvarivim i održivim?

– Mislim da je to ključno i da je jedan način da se dizajniraju podsticaji taj da se podrži ekonomski rast. U tom pogledu, klima pogodna za investicije je veoma važna. Uzmite na primer strane direktne investicije, one su jedan od produktivnijih tipova ulaganja, donose tehnologiju, ljudski kapital i dobru poslovnu praksu. Kada se kompanije pojave kao rezultat direktnih stranih investicija, one su veoma produktivne. To znači da će one moći da isplaćuju veće zarade, a to znači da ćete od tih plata imati veće doprinose od ljudi koji hoće da rade. U nekim sektorima prisustvo države i vlade je preveliko i stvara suviše veliku gužvu za učešće privatnog sektora i za njegovu inicijativu i preduzetnički poriv ljudi koji žele da nešto učine. Za vladu je veoma važno ne toliko da pruži subvencije iz budžeta, koje stvaraju mentalitet u kojem vi čekate na neku donaciju, već da vlada transparentno kaže, ovo je naša politika, mi ne suzbijamo inicijativu, nećemo vas preterano oporezovati, pružićemo vam određenu podršku, recimo po pitanju putne infrastrukture, ali dajte svima jednake uslove za poslovanje, nemojte imati favorite, nemojte davati prednost jednom tipu investitora u odnosu na drugog.

Kako vidite budućnost Srbije kroz nekoliko godina? Da li vidite ishod ekonomske tranzicije kao pozitivan, gde vidite ključne elemente srpske ekonomske i društvene budućnosti i kako bi penziona reforma sve to mogla da unapredi ako se sprovede na odgovarajući način?

– Mislim da Srbija ima veoma dobar potencijal i pod uslovom da napravi odlučne korake da primeni neophodne reforme da generiše ekonomski rast koji će pomoći državi da postane mnogo bolja i naprednija, Srbiji će ići vrlo dobro. Dakle, po mom mišljenju, Srbija ima dobar potencijal, ali je jasno da je potrebno da se primene reforme da bi se realizovao taj potencijal. Jedna stvar tu je da se strukturiraju reforme za ekonomski rast. Već smo pomenuli konkurenciju, a druga strana je fiskalna konsolidacija. Fiskalna konsolidacija će omogućiti da se s jedne strane održi makroekonomska stabilnost, a s druge, da se oslobodi prostor za produktivnu javnu potrošnju, što bi u ovom slučaju bila investiciona potrošnja. To bi omogućilo daleko više infrastrukturne potrošnje. U tome je potreba za penzionom reformom. Ako budemo uspešni u implementaciji penzione reforme, to će nam omogućiti da umanjimo udeo izdvajanja za penzije u BDP-u. Trenutno je udeo penzija u BDP-u više od 13 odsto, verovatno bliže 14 procenata, ako uključite i vojne penzije. Gledajući zemlje Evrope, mnogi konkurenti Srbije, nove članice EU i zemlje poput Mađarske, Poljske i baltičke zemlje imaju manje odnose izdvajanja za penzije u odnosu na BDP. Na primer, Rumunija ima potrošnju za penzije od osam odsto BDP-a i upravo je izglasala i implementirala svoju penzionu reformu. Dakle, države ne spavaju na lovorikama. One su države veoma aktivne i žele da izbegnu buduće komplikacije i da reforme usvoje na vreme. Ova konkretna penziona reforma Srbiji daje šansu za uspeh. Ona možda nije toliko ambiciozna koliko bismo mi voleli, ali je sigurno korak u pravom smeru, koji mnogi dele i koji će doprineti ekonomskom prosperitetu Srbije.

Teme revizije rebalans i novi budžet

– Glavna tema šeste revizije stend-baj aranžmana biće rebalansa budžeta za 2010. i kreiranje budžeta za 2011. godinu. Biće reči i o drugim ekonomskim merama iz monetarnog i finansijskog sektora i o strukturnim reformama. Obe strane trebalo bi da se slože oko pravljenja realnog i održivog budžeta, koji će biti u skladu sa dogovorenim deficitom – kaže Lisovolik.