Veći budžetski deficit za „rafale“ i EKSPO ne znači i bolji standard građana

„Makroekonomska priča u Srbiji deluje u redu, jer će deficit biti ispod tri odsto BDP, što je neformalno zlatno pravilo kada je reč o gornjoj granici i ne bi značajno bio povećan dug, očekivani ekonomski rast bio bi oko 3,5 odsto, a inflacija oko tri odsto, ali nije idealno što se prekida trend smanjenja deficita iz proteklih godina“, rekao je Jovanović za Betu.

Premijer Srbije Miloš Vučević rekao je danas da će novim aranžmanom sa Međunarodnim monetranim fondom (MMF), koji će se zasnivati na nastavku ulaganja u kapitalne investicije i fiskalno odgovornu politiku, biti potvrđen dogovor o održavanju budžetskog deficita od tri odsto.

Jovanović je rekao da se, kada je reč o rebalansu budžeta i najnovijem dogovoru sa MMF-om o visini deficita za naredne tri godine, „đavo krije u detaljima“.

Deficit je, kako je rekao, pao sa 7,6 odsto u 2020. na 2,1 odsto prošle godine, a tri odsto nije znatno više od 2,1 odsto i nije zagarantovano da će deficit stvarno dostići tih tri odsto, jer je u prvih osam meseci ove godine budžet ostvario suficit, ali „kada se ‘zagrebe’ ispod površine utisak je da novac neće biti potrošen na najbolji način“.

„Prvi problem je to što je povećanje deficita uglavnom posledica kupovine francuskih borbenih aviona ‘rafal’ i organizacije svetske izložbe Ekspo, a ni jedno ni drugo ne garantuje bolji život građanima Srbije“, rekao je Jovanović.

Dodao je da „kupovina oružja u tolikom obimu nikako ne doprinosi poboljšanju životnog standarda i to što i druge zemlje rade isto ne menja tu činjenicu“.

Naveo je da nije protivnik Ekspo izložbe, jer je to prilika da se Srbija predstavi svetu u pozitivnom svetlu, ali da „netransparentnost celog procesa i mogućnost za neopravdana diskreciona trošenja predstavljaju prevelik rizik od korupcije“.

Drugi veliki problem, kako je rekao, prolazi neprimećeno, a to je da, iako je javni dug već neko vreme stabilan oko 50 odsto BDP, ali troškovi njegovog servisiranja „opasno“ rastu.

„Pre samo dve godine, 2022. godine, Srbija je platila oko jednu milijardu evra za kamate na javni dug. Ove godine taj iznos je porastao na 1,7 milijardi evra, što je 700 miliona više za, samo dve godine. Ako se ne bude više vodilo računa o visini deficita, ti troškovi će rasti, jer se kamatne stope neće uskoro vratiti na nivo od pre rata u Ukrajini“, rekao je Jovanović.

Ocenio je da „to, možda neće bankrotirati državu, ali će novac građana završavati kod banaka, umesto da se, na primer, koristi za obnovu škola ili bolnica“.