Kako je kompleks Dejana Stankovića na Slaviji dobio dozvole: Zavod za zaštitu spomenika kulture „pustio“ da istekne zaštita postojećih objekata

Na datom mestu kompleks će graditi firma Stefial, čiji je većinski vlasnik sa 90 odsto udela nekadašnji fudbaler i trener Crvene zvezde Dejan Stanković.

Prema podacima APR-a, 10 odsto vlasništva pripada Draganu Ruvarcu koji se vodi i kao zakonski zastupnik firme.

Plan je da se po rušenju starih objekata sagradi više od 200 stanova u četiri lamele, sa pratećim spa centrom, dečjom igraonicom i velikim brojem garaža. Takođe, na ovom mestu će se nalaziti komercijalni sadržaji, prodavnice, restorani i kancelarije.

Pored prašine koju ovaj projekat podiže u samom centru grada, vest da se ruše stare zgrade na Slaviji podigla je prašinu i u javnosti.

Naime, građani, udruženja i stručnjaci zabrinuti su oko toga kako će u budućnosti izgledati jedan od najprometnijih delova Beograda, i šta će se dogoditi sa zgradama koje se na ovom mestu uzdižu kao svedoci istorije i arhitektonskih dostignuća.

Još 2021. godine, nakon konkursa objavljenog od strane kompanije „Maison Royal“ za novo urbanističko – arhitektonsko rešenje bloka između ulica Nemanjine, Svetozara Markovića, Kralja Milana i Kralja Milutina, Centar za Urbani razvoj upozoravao je da je neophodno zaštiti niz kulturno – istorijski i arhitektonski vrednih zgrada u bloku između Trga Slavija i parka Manjež.

Brojna udruženja tada su se oglasila da bi rušenje pomenutog niza zgrada unazadilo Beograd u istorijskom i estetskom smislu, te je iste godine pokrenuta inicijativa od strane Centra za urbani razvoj, Evropa nostre u Srbiji, „Češke besede“ i UG „Topolska“ kojima je podršku pružilo i Odeljenje umetnosti SANU – da se ovo spreči.

Uprkos pomenutoj inicijativi, bageri su se 17. avgusta 2023. pojavili na ovom potezu, kako bi „očistili“ prostor na kom će se graditi King’s Circle Residences.

Kako za Danas kaže Rade Milić iz Centra za urbani razvoj, za ovaj potez je nakon apela stručne javnosti donet poseban Plan o detaljnoj regulaciji.

Ovaj Plan ističe da je u postupku izrade idejnih rešenja za nove objekte, potrebno naći način da se postojeći ili njihovi delovi maksimalno integrišu u novo tkivo.

Takođe, da oni treba da budu reprezentativni, odnosno uklopljeni u duh postojećeg ambijenta, sa kvalitetnim materijalima i savremenim arhitektonskim rešenjima.

S tim u vezi, Milić sugeriše da investitori ne ispunjavaju uslove Plana o detaljnoj regulaciji, i time krše zakon.

„Plan detaljne regulacije koji je urađen i usvojen za dati deo grada predviđa da se u najvećoj mogućoj meri zaštiti arhitektonska i kulturna celina koja gleda ka parku Manjež. Sve četiri zgrade (Svetozara Markovića 41, 43, 47, 49) su značajne, a čak je i Zavod za zaštitu spomenika o njima objavljivao stručne i naučne članke u svom časopisu „Nasleđe““, pojašnjava Milić.

Naš sagovornik dodaje da izgradnja planiranog kompleksa preti da uništi kulturno nasleđe, te da Centar za urbani razvoj zahteva hitnu reakciju nadležnih.

„Navedene zgrade su bile pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, a onda je ta zaštita istekla. S obzirom da je reč o značajnim građevinama i arhitektonskim delima, tražimo od Zavoda da se ove četiri zgrade vrate pod prethodnu zaštitu zbog ugroženosti od strane firme Dejana Stankovića. Serija PR tekstova koje je Stanković pustio u javnost ne može ga oprati od toga da je, nažalost, sam sebe stavio na listu uništitelja identiteta grada Beograda“, zaključuje Milić.

Arhitekta i savetnik za razvoj i investicije Mahmud Bušatlija kaže za Danas da između trga Slavija i parka Manjež svakako više ni nema ambijenta, te da će izgradnjom novog kompleksa u ovom delu grada preovladati kvazi-nova arhitektura.

„U pozadini se nalazi Narodna banka, i to određuje na šta će ličiti čitav blok. Ovaj prostor je zemljište na kome je već 2001. trebalo da počne gradnja, i to bi imalo smisla, jer bi u tom slučaju iniciralo razvoj centra grada, pre nego se počne uništavati Novi Beograd. Međutim, bilo je skuplje nego kada se na Novom Beogradu uzmu tuđi parkinzi pa se napravi kuća. Na Slaviji su stanari koji su verovatno tražili dosta novca, pa nikome do sada nije padalo na pamet da gradi“, ističe naš sagovornik.

Bušatlija pojašnjava da je problem takvog načina urbanizacije, naročito centra grada kao što je sada slučaj, to što se pre gradnje ne obezbedi odgovarajuća infrastruktura.

„Tek se nakon uspostavljanja infrastrukture mogu praviti velike zgrade. Ipak, kod nas se na lokacijama koje imaju struju, vodu i kanalizaciju za potrebe prostora od 100, prave objekti od 2.000 kvadrata. Kada se uvećaju svi kapaciteti za 10 ili 20 puta, normalno je da će doći do ogromnog disbalansa. Sama Narodna banka je bila projektovana u okvirima oko 20.000 kvadrata, a sada ima oko 48.000. Ona je već „pojela“ i prednji deo koji će se graditi. Međutim, pošto zgrada Narodne banke određuje gabarite okolnih građevina, tolika zgrada će sigurno biti napravljena i na mestu gde ima manje od 1.500 kvadrata u kućama koje se sada ruše“, upozorava Bušatlija.

Govoreći o vizuelnom izgledu, on ocenjuje da će ceo potez izgledati rogobatno i neskladno, te da Srbija već decenijama kaska za svetskom estetikom u arhitekturi.

„Kada pogledamo savremenu arhitekturu u poslednjih 20 godina u Beogradu, to nikako ne liči na nešto što se može videti u malo boljem žurnalu gde je prikazana evropska gradnja. A da ne govorimo o Istoku ili Srednjoj Aziji, gde se najbolje svetske arhitekte nadmeću da grade u tim ambijentima. Kod nas se nadmeću neiskusni ljudi koji su tek završili arhitekturu, bez ikakvog iskustva i poznavanja novih tehnologija. Svet je za 30 godina otišao daleko od nas, mi smo još u osamdesetim. Čak smo i devedesetih nekako uspevali da pratimo tehničke i tehnološke trendove izgradnje u svetu. To je za nas nestalo, i sada smo u 19. veku. Na Slaviji ne možemo očekivati drugačiji rezultat nego scenario trećerazredne arhitekture koji smo već viđali na Vračaru – rušenje malih kuća i zidanje ogromnih zgrada“, ocenjuje Danasov sagovornik.

Po pitanju praćenja zakonskih procedura ali i estetike, sa prethodnim sagovornicima saglasan je i Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu.

„Urbanistički plan za prostor gde zida Dejan Stanković je prošao bez izjašnjavanja Zavoda za zaštitu spomenika kulture. To je osnovni problem te lokacije. Probijen je i konkurs i nekadašnji uslovi Zavoda. Čak se i golim okom vidi da je projekat volumetrijski problematičan, a da ne govorimo o ostalim aspektima“, kaže Jovanović.

On ističe da je u Beogradu, po ko zna koji put na scenu stupio „klasičan investitorski urbanizam“, gde ljudi sa parama i političkim konekcijama mogu graditi šta, koliko i dokle hoće.

„Niko ne treba da bude iznad Beograda, pa ni naš proslavljeni i zaslužni sportista Dejan Stanković“, zaključuje direktor CLS-a.

Uprkos bojazni javnosti da će gradnjom ovog kompleksa biti narušena i zgrada kafane Manjež, iz Remorker Architects-a, biroa odgovornog za projekat buduće zgrade na Slaviji, kažu da ona nije predmet  projekta i ne ulazi u obuhvat bloka King’s Circle Residences

Oni ističu i da je novoprojektovani objekat poslovno-stambenog kompleksa na Slaviji projektovan u skladu sa postojećim ambijentom, što, kako kažu, ne znači da će održati duh starih objekata, već da će biti izgrađen u skladu sa razvojem te lokacije.

„Visine objekata prate vence Narodne banke, hotela Hilton i objekata u ulici Svetozara Markovića. Gabarit objekta je po zadatim parametrima iz planske dokumentacije grada Beograda. Kompletan projekat bloka je izradio projektni biro CEP u saradnji sa Time studiom, dok je biro Remorker Architects bio zadužen za stilsko oblikovanje fasada i vizueni identitet celog bloka. U ulici Svetozara Markovića rešenjem je projektovana interpretiracija najreprezentativnije fasade jednog starog objekta, u novom materijalu i savremenom duhu celog bloka“, kazali su Danasu iz Remorkera.