„Privatni interes postaje važniji od javnog“: Struka predstavila Deklaraciju o sudbini Beogradskog Sajma i Generalštaba

Više od 350 arhitekata i inženjera različitih struka, konzervatora, urbanista, prostornih planera, pravnika, ekonomista, istoričara umetnosti, kao i predstavnika institucija i organizacija, nakon javne rasprave održane 23. aprila na Građevinskom fakultetu oformili su Radnu grupu koja je imala za cilj da analizira sve dotadašnje aktivnosti i dostupna dokumenta vezana za sudbinu kompleksa Beogradskog sajma i zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane.

Arhitekte i urbanisti iz Radne grupe poručili su da ova graditeljska dela čine kulturni identitet naše zemlje i naroda, pogotovo u slučaju posledica NATO agresije 1999. godine.

„Grad Beograd mora da se razvija u skladu sa javnim interesom kao održivo i pravedno mesto za život sa vrednim kulturnim indentitetom. Razvoj Beograda nije servis za ostvarivanje privatnih interesa i uvećavanje kapitala sa nesagledivim štetnim posledicama po životno okruženje, društvenu pravdu i kulturno istorijsko nasleđe građana Beograda i Srbije“, zaključili su oni.

Arhitekta i urbanista Borislav Stojkov rekao je na predstavljanju Deklaracije da je Radna grupa analizirala sve dokumente koji se tiču najavljenog rušenja Beogradskog Sajma i oko transformacije Generalštaba.

On je poručio da je tajnovitost koja postoji kod ovih i svih drugih velikih investija iz jednog razloga, a to je da se spreči javnost da utiče na projekat.

Osvrćući se na dva predmetna projekta, on je ukazao da je to odlučeno još pre same odluke.

Stojkov je poručio da je bitno jedinstvo oko važnih stvari.

„Građani koji čine lokalnu zajednicu trebalo bi da imaju jedinstvo o stavovima koji su od ključnog značaja. Ako podelite građane, pa su jedni za to, a drugi protiv toga, vi ste razbili socijalnu koheziju Beograda“, poručio je on.

Stojkov je pojasnio da je to neverovatna šteta, koja je nematerijalna, ali se odražava i na materijalnom planu.

On je ukazao da privatni interes sve više postaje važniji od javnog interesa.

Arhitekta Bojan Kovačević poručio je da stanovnici Beograda imaju pravo na svoj grad i da učestvuju u donošenju odluka o razvoju mesta u kom žive.

On je naglasio da je neodpustivo da ovakve odluke donose „nekompetentni ljudi sa državnog vrha“.

„Predstavnici države koji rade ove stvari očekuju da im građani veruju, a vidimo da to nije slučaj u velikom broju. Očekujemo da građani veruju nama kao struci. Izjasnili smo se o ovome i to aklamacijski“, kazao je Kovačević.

Prema njegovim rečima, problem su investitori, ali i deo državne uprave gde rade „naturščici“.

„Oni treba da naprave blokadu od nasrtaja investitora, koji bi radio nešto po sopstvenoj volji, ne mogu to sami građani i ne možemo mi sami“, ukazao je on.

Kada je reč o daljim koracima, Kovačević je istakao da ovo nije jednokratni događaj.

„Ovo ne može da se završi danas, prvo se okupilo nas 350 i oformili smo Radnu grupu. I kada pogledate parametre svega, ovo je jedan nesporazum između države i struke“, smatra Kovačević.

On je dodao da ne zna kako su oni sa druge strane zamislili da to dalje funkcioniše.

„Mi smo na dovoljno jasan način ponudili dijalog“, poručio je Kovačević.

Kako je dodao, videće se vrlo brzo da li će biti reakcija i da oni očekuju da se i javno razgovara o ovim stvarima u narednom periodu.

Arhitekta Miljan Salata poručio je da je za njega ideja da se na mestu gde su padale NATO bombe posadi hotel i da to rade američki investitori, uvreda.

„Mislim da bi trebalo pažljivije da pristupamo ovoj temi“, naglasio je on.

Salata je poručio da svi moraju da pogledaju u svoje srce i u Ustav i da vide da je zaštita kulturnog nasleđa obaveza svakog građanina.

„Da li je logika profita i privatnog kapitala jedina koju mi treba da razumemo“, upitao je on.

Akademik i arhitekta Branislav Mitrović ukazao je da je ovo jedan od poslednjih apela da postoji struka.

„Struka nema nameru da ratuje, već da upozori da ne mogu preko struke da se prebijaju razne druge stvari. Ovo je konsenzus struke, odnosno više stotina ljudi i svi su decidno rekli da je arhitektura ugrožena“, naglasio je on.

Mitrović je poručio da oni nisu došli da se tuku.

„Taj ambijent ringa je nepodnošljiv, mi očekujemo dijalog, a ako ga nema, onda smo u problemu“, kazao je on.

Što se tiče pravne strane ovog problema, pravnik i ekspert za pravo energetike i životne sredine Jovan Rajić pojasnio je da nije bilo još uvek reči o pravnim aktivnostima po ovim pitanjima.

„Pokušavamo prvo da skrenemo pažnju javnosti i nadležnih institucija. Ali ukoliko ne budemo mogli da dođemo do rezultata to će se svakako razmatrano“, naveo je on.

Rajić je poručio da vlast ne konsultuje struku, jer to njima ne odgovara.

„Dobili bi mišljenje koje bi njima kvarilo posao“, ukazao je on.

Na konferenciji za medije pojavio se i lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta koji je poručio da bi bilo lepo da oni koji su smilili da ovo rade sa Generalštabom i sa Sajmom, da se nađu sa strukom i da se sve objasni.

„Ne može Vesić da radi šta hoće, a da struka izdaje deklaracije i da kukamo. Oni moraju da sednu pred struku i da odbrane svoje projekte“, kazao je on.

Jovanović Ćuta je rekao da je struka ta koja može da motiviše ljude da brane Sajam i Generalštab.

„Vi imate moć da mečku isterate iz rupe, a ta mečka je Goran Vesić“, naglasio je on.

Deklaracija o sudbini Beogradskog Sajma i Generalštaba

1. Polazeći od „Agende 2030 za održvi razvoj“ (UN, 2015) i ciljeva održivog razvoja kao globalno utvrđenog razvojnog okvira koji je među 193 država članica potpisala i Republika Srbija, preko drugih globalnih dokumenata koje je takođe potpisala Republika Srbija, Ustava Republike Srbije kojim se određuju načela održivog razvoja (Član 94 i Član 97 Tačka 9), i serije Zakona i strategija kojim se utvrđuju načela održivog razvoja, ocenili smo da se dosadašnja realizacija projekta “Beograd na vodi” kao i nagoveštena planska rešenja investitora Beograd na vodi d.o.o. kreću putem sasvim suprotno od načela i ciljeva održivog razvoja.

2. Projekat „Beograd na vodi“ inicijalno je utemeljen na kršenju Ustava i zakona Republike Srbije, pa se i sve kasnije aktivnosti na njegovom proširenju moraju posmatrati kroz tu prizmu. Njegova neustavnost i nezakonitost se ne mogu konvalidirati nikakvim naknadnim aktivnostima i/ili propisima i ne mogu se posmatrati izolovano u odnosu na prethodne faze ovog projekta. Neustavnost projekta ogleda se u usvajanju Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“.

Ovim zakonom je utvrđen javni interes za realizaciju jednog u potpunosti privatnog projekta komercijalne sadržine, na koji se na bilo koji način ne može primenjivati institut eksproprijacije, koji suprotno Ustavu RS u ovom slučaju ograničava privatnu svojinu.

3. Na isti način građevinsko zemljište i grubo oštećeni objekti ansambla Generalštaba i Ministarstva odbrane prepuštaju se nezakonito inostranom investitoru, s pravom da se na njemu interveniše arhitektonsko-urbanističkom transformacijom po privatnoj volji, zanemarujući činjenicu da su objekti Zakonom zaštićeni kao javno kulturno dobro i to po tri osnova.

4. Projektom investitora Beograd na vodi d.o.o, umesto urbanističkog plana koristi se prostorni plan područja posebne namene (PPPPN) koji je naknadno zakonski tendenciozno regulisan u korist ovakvih projekata (Član 21, stav 5), čime su derogirana Ustavom (Član 2) utvrđena prava suvereniteta jedinica lokalne samouprave (gradske opštine Grada Beograda), uz prećutnu saglasnost uprave Grada Beograda.

Prepuštajući imovinu građevinskog zemljišta od preko 320 hektara, država omogućava inostranom investitoru iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je ugovorima sa državom u potpunosti pravno zaštićen, da uspostavi eksteritorijalnost na teritoriji Beograda, sa planskim i arhitektonskim rešenjima koja u svemu odudaraju od okruženja i načela održive arhitekture i urbanizma.

5. Odlukom Vlade Republike Srbije (2024) o izmeni i dopuni PPPPN radi proširenja projekta “Beograd na vodi” na 327 hektara, obuhvaćeni su i objekti i kompleksi od javnog značaja od kojih je najveći i najznačajniji kompleks Beogradskog sajma, koji je prema idejnim rešenjima inostrane kompanije predviđen za rušenje i pretvaranje u stambeno naselje sa poslovnim dodatkom.

Umesto očuvanja i zaštite Beogradskog sajma kao jedinstvene celine, idejno rešenje nudi bezlični kompleks stambeno poslovnih zgrada. Time se remete funkcionisanje, komunalni sistem, identitet i socijalna kohezija Beograda i Beograđana, kojima Beogradski sajam predstavlja javno dobro od posebnog značaja.

Osim toga, proširenjem obuhvata PPPPN i novom izgradnjom u savskom priobalju može biti značajno ugrožena već ozbiljno narušena zelena infrastruktura grada, sa dodatnim negativnim posledicama na kvalitet vazduha, regulaciju temperature i rizikom od poplava pri olujnim kišama, što za posledicu ima ugrožavanje zdravlja stanovnika grada.

6. Ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane kao urbanistička celina, utvrđena i prepoznata kao reper identiteta Beograda, sa izuzetnim autorskim idejama moderne arhitekture, u rukama potencijalnog inostranog investitora kreće u pravcu njegove arhitektonsko-urbanističke devastacije, menjajući izgled i karakter kompleksa, umesto da se restaurira prema originalnom projektu arh. Nikole Dobrovića.

Čuvajući svoju istoriju i tradiciju i preko umetničkih dela poput restauriranih zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane, Srbija bi sačuvala i značajan deo svog nacionalnog identiteta, koji pritom nema nikakvo ideološko određenje.

7. Što se tiče Beogradskog sajma kao celine prema originalnom planu i projektima, postoji mogućnost intervencija – rekonstrukcije i unošenja novih ili obnove starih sadržaja (TV studio u muzej, rekreacija, zeleni pojas prema reci Savi, i dr), u saradnji sa službama zaštite kulturnih dobara. Isto tako, početna ideja investitora Beograd na vodi d.o.o. da Halu 1 na Beogradskom sajmu pretvori u operu i balet je, pored toga što nije proučena tehnički, funkcionalno i umetnički, građevinski neprihvatljiva jer totalno zanemaruje konstruktivna rešenja zabeležena kao jedinstvena u svetu.

8. Konačno, za oba projekta postoji izuzetan interes javnosti, ne samo stručne, pa se u tom smislu njihova realizacija ne sme vršiti / obavljati neposrednim pogodbama i dogovorima sa odabranim investitorima, na netransparentan način i bez aktivnog učešća javnosti i struke oslobođene političkog pritiska

Radna grupa zahteva uključivanje Beograda na kolosek održivog urbanog razvoja uz  konkretne zahteve:

• Ukidanje postojeće i donošenje nove odluke, koje sadrži i materijalno odgovara prvobitnom rešenju Vlade Republike Srbije (br. 633-5959/2008 od 15.1.2009. godine) o proglašenju kompleksa Beogradskog sajma za spomenik kulture kao celine, (koja je nezakonito stavljena van snage 22.1.2009.) koja bi uključila Hale 2, 3 i 4, koje su po svakom osnovu celina sa Halom 1, i utvrdila mere zaštite za prostor Beogradskog sajma u celini.

• Da se za ceo prostor Beogradskog sajma izradi i usvoji urbanistički (PDR), a nikako prostorni plan područja posebne namene (PPPPN), uz primenu odgovarajućih konsultacija i stručne argumentacije sa gradskim vlastima i investitorima, uz demokratsko učešće građana, a nakon rehabilitacije / povratka na prvobitnu

Odluku o zaštiti Beogradskog sajma kao celine iz 2009. godine i nakon sprovođenja međunarodnog konkursa za obnovu, uređenje i unapređeno rešenje prostora Beogradskog sajma.

• Da se ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane kategoriše u status kulturnog dobra od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.

• Da se ansambl Generalštaba i Ministarstva odbrane restaurira i sanira u skladu sa već utvrđenim merama zaštite koje propisuju vraćanje u prvobitno stanje.

Da se strateška pozicija pomenutog ansambla u zoni u kojoj su locirane i druge institucije od nacionalnog značaja (Vlada Republike Srbije, MIP, Apelacioni i Upravni sud) ispoštuje, te da se zadrži njena upravno– administrativna namena, ne dozvoljavajući intervencije i transformacije po željama investitora koje profanišu karakter ovog prostora.

• Da se stave van snage svi memorandumi, sporazumi i ugovori, kao i da se ukinu sve odluke koje su direktno suprotne zakonima, propisima i obavezujućim aktima države Srbije, a tiču se kompleksa Beogradskog sajma i ansambla Generalštaba i Ministarstva odbran

Ceo tekst Deklaracije pročitajte OVDE.