Delez i Merkator i dalje najveći, Lidl se munjevitom brzinom približava

Kompanija Delez u čijem su sastavu marketi Maksi, Tempo i Shop&Go, najveći je pojedinačni igrač na tržištu maloprodaje. Tokom prve pandemijske godine zapošljavao je nešto malo manje od 13.000 ljudi i prihodovao 111,4 milijarde dinara, šest više nego godinu dana ranije.

Odmah iza Deleza je Mercator S u čijem sastavu je i Idea, sa ukupnim prihodom od 79,9 milijardi dinara. Obe kompanije beleže rast prihoda tokom 2020. u odnosu na godinu ranije, ali i tokom 2019. u odnosu na prethodni period. Taj rast, međutim, nije ni blizu onog što ostvaruje Lidl.

Za samo tri cele godine koliko posluje u Srbiji nemačka kompanija i lider maloprodaje u Evropi stigla je od 11,4 milijarde dinara prihoda iz 2018. (kada je poslovala tek nekoliko meseci), do 57 milijardi dinara koliko je prihod ove kompanije bio u 2020. godini. Ukupan prihod koji je Lidl ostvario tokom 2019. bio je 37 milijardi dinara, što znači da je nemački lanac uspeo za godinu dana da uveća prihod za celih 20 milijardi dinara. Za sada trećem igraču u početku je prognozirano tek pet do sedam odsto tržišta, ali je već sada očigledno da Lidl „otkida“ mnogo veće parče kolača.

Jedan od analitičara maloprodajnog tržišta Sebastijan Renak iz Lebensmittel cajtunga pisao je za domaći magazin Instore o Lidlu i njegovom napredovanju na drugim evropskim tržištima.

„Lidl je uspeo da iznenadi sestrinski Kaufland u Češkoj u 2019, postajući top trgovac i nedavni rezultati za Mađarsku pokazuju da je Lidl skočio sa četvrte na drugu poziciju. Sa ulogom koju ima Tesco u „slabljenju“ regiona centralne i istočne Evrope, mogli bismo da vidimo da se Lidl i ovde popne na pobedničko postolje. Uzimajući u obzir činjenicu da tržišni lideri Ahold Delhaize i Mercator posluju kroz multi-format model koji se pokazao naročito ranjivim za rastuće operacije diskontera, slično kao Tesco, Lidlov potencijal za rast, do sada, deluje neograničeno“, rekao je Renak, za magazin Instore.

Iza trojca koji dominira na tržištu su standardni i njihovi pratioci – Aman koji je tokom 2020. prihodovao 24,9 milijardi dinara, Univereksport 23, Metro 22,3, a DIS 21,2 milijarde dinara. Odmah uz njih je i zrenjaninski maloprodajni lanac koji je počeo da se širi i van granica Vojvodine poslednjih godina, a koji je prihodovao tokom 2020. oko 16,5 milijardi dinara. Gledano u periodu od 2018. do 2020. gotovi svi beleže rast prihoda, jedino Metrou prihodi padaju, dok je DIS na približno istom nivou.

Većina kompanija iz pomenutih „top 8“ beleži neto dobitke na kraju svake godine, osim Metroa, koji je poslednju godinu za koju postoje finansijski izveštaji u APR-u završio sa 100 miliona dinara gubitka, dok je taj minus nešto veći te godine bio u Merkatoru – 5,4 milijarde dinara. Iz Merkatora su tokom prošle godine, međutim, poručili da se situacija popravlja te da su u prvih devet meseci 2021. zabeležili rast od 1,6 odsto, kao i da su smanjili svoj neto dug.

Kakva je zaista trenutna situacija sa kompanijom koja je poslednjih godina trpela zbog propasti Agrokora u čijem je sastavu bila, a koja je od aprila prošle godine u rukama novih vlasnika, Fortenova grupe, znaće se kada u APR budu stigli novi, odnosno poslednji finansijski izveštaji za 2021. godinu.

Poslednje dve godine, naime, nema nijedne potpunije analize tržišta maloprodaje u Srbiji, a situacija je tokom 2020. kao i nekoliko ranijih godina slična prethodnim. Poslednja sektorska analiza maloprodajnog tržišta koju je uradila Komisija za zaštitu konkurencije je ona za 2017. i 2018. godinu. Prema njoj, tokom 2017, odnosno 2018. učesnici na maloprodajnom tržištu prihodovali su 300, odnosno 358 milijardi dinara.

Prvih deset učesnika na tržištu, pokazala je analiza KZK, učestvovalo je sa 54 odsto u ukupnim prihodima za 2017, i sa 58 odsto u prihodima za 2018. godinu. Najveće tržišno učešće obe te godine imali su, kao i posle toga, Delez i Mercator S.

Tokom 2017. učešće Deleza procenjeno je na 20 do 30 odsto, Mercatora na 10 do 20, ali je već naredne 2018. kada se na tržištu pojavio Lidl, taj kolač podeljen na ravne časti, te je KZK procenila da svako od njih zauzima 10 do 20 odsto tržišta, a da na sve ostale igrače ide pet ili manje odsto.

Iako je Lidl uneo pometnju i napravio preraspodelu među najvećima, čini se da nikome značajnije nije naudio jer gotovi svi lanci koji su u igri godinama, neki i decenijama, i dalje napreduju. Samo ne takvom brzinom kao ranije. Najveću uzlaznu putanju ima upravo nemački lanac, što se i očekivalo, a dodatnu igranku na tržištu mogli bi da naprave i novi igrači poput ruskog MERE-a, koji je pre godinu dana stigao u Srbiju.

Konstantan rast prometa

Kako rastu prihodi kompanija koje se bave maloprodajom u Srbiji raste i promet u trgovinama, a on je u prvih 11 meseci prošle godine, što su poslednji dostupni podaci Republičkog zavoda za statistiku, bio 15,2 odsto u odnosu na isti period 2020. godine.

Promet u trgovini na malo je i u 2020. bio za 3,9 odsto veći u odnosu na 2019. godinu. I dve godine pre toga zabeležen je rast prometa, on je u 2019. bio 11,1 odsto, a u 2018. godini 6,9 odsto.