Delta Planet upao u "crnu rupu"?

Da li se od toga odustalo? Ili je, možda, „ponestalo para“ posle nedavnih kupovina što ih je obelodanila Delta, te merkanja sličnih akvizicija u regionu, primerice u Albaniji i Hrvatskoj? Ili je, pak, „planetu“ projektovanu za beogradsku Autokomandu progutala neka „crna rupa“ haotičnog srpskog ekonomskog i pravnog kosmosa, ionako punog ćudljiivih asteroida i meteorita što ih emituje reformski „veliki prasak“?

Sva su ova pitanja i u njihovoj „prizemljenoj“ verziji potaknuta i opravdana posle vesti da je Delta onomad kupila novobeogradski hotel Holidej in i obližnji Belekspo centar. Da se i ne pominje nazdravičarstvo na večeri u februaru ove godine, povodom 25 godina kompanije, kada su za istim stolom sedeli Mišković i gradonačelnik Beograda Siniša Mali, što je deo javnosti ohrabrilo da će gradnja na Autokomandi početi bar ove, ako nije prošle godine, kako (još) stoji na sajtu firme.

Odgovori na njih, koliko god ne bili (ni sa jedne, a naročito sa jedne strane) izdašni, bili bi sledeći. Iz Holdinga potvrđuju da se od projekta nije odustalo, da i pored nedavnih kupovina i stvarnih namera da se slične izvedu i u regionu, sredstava za ovaj projekat, procenjen na oko 200 miliona evra, ima. Kao što ih je bilo još 2010. godine za izradu projekata po kojima, verovalo se, brzo može da počne da se „zida“ i da se za domaće „nebudžetske“ pare upošljavaju, toliko razglašeno poželjni domaći kapaciteti.

Sredstava ne manjka, uveravamo se, čak i ako, pre tog „Beograda na Mokroluškom potoku“ bude započeta gradnja „u rupi“ pored novobeogradskog Interkontija, koja je takođe odveć dugo u „statusu rupe“, ali koja uprkos odugovlačenjima „koliko se vidi ima šansu“ i da „pretekne“ Delta planet.

I – u odsustvu materijalnog razloga kao kočnice, kao glavni ostaje – sporost u administrativnim procedurama za „spajanje“, „prenos parcela“ (ima ih tri) i druge pravno-tehničke zavrzlame u procesu dobijanja dozvole. To je lako zaključiti iz stava još „nesuđenog investitora“. U Delti i sada, kao i nešto meseci ranije, ponavljaju da su „spremni da odmah počnu izgradnju“. A kada će to „prolongirano odmah“ da nastupi „zavisi od formiranja jedinstvene građevinske parcele i dobijanja građevinske dozvole. A odgovor na pitanje zašto do sada nije završeno mogu da daju samo gradske vlasti“.

U pokušaju da i sam dođe do tog odgovora, potpisnik ovih redova stigao je samo do oveštale formulacije – „ali, do momenta odlaska ovog teksta u štampu…“ Naime, na poziv, gradski menadžer Goran Vesić, inače izdašan u odgovorima na samosebipostavljena pitanja nije odgovarao. Zato smo mu „votsapovali“ tonsko pitanje i, budući da ga je primio, sačekali da ono i prenoći (možda se on stvarno građevinom bavi i noću!) i tek sutradan uputili ovaj tekst prema čitaocima.

A pokazalo se u ovom slučaju tačnim i ono što smo negde usput čuli prikupljajući podatke za ovu „kopkajuću“ temu: ako pitate Grad zašto još nema dozvole za Delta planet, odgovoriće vam, s pravom – pa nisu je ni tražili.

A nisu je tražili stoga što se „predmet“ još (predugo) vrti u „nižim slojevima“ od bezbroj njih, koje u još uvek komplikovanom procesu dobijanja ovakvih dozvola administracija traži. Osim kad ne traži!

Iz dostupnih informacija, elem, može se zaključiti da Delta Real Estate ispoljava veliko strpljenje, čak i spremnost da projekat „prepakuje“ na dve parcele. To je razumljivo s obzirom na interes čitljiv i iz vrednosti i veličine objekta koji treba „da ima površinu od 175.000 kvadratnih metara i da se prostire na više od pet hektara zemljišta. A zbog jedinstvene pozicije uz autoput i zbog svoje veličine, to će biti regionalni šoping-mol.“

Ovakvom interesu, zato veoma nesrazmerno deluje indolentnost administracije u zemlji čiji zvaničluk svakodnevno promoviše „glad“ za investicijama.

Oklevanje i sporost u procedurama – „a kad bi se htelo, moglo bi da ide i brže“ – sugerišu zaključak da je reč, možda i o opstrukciji. I nedostatku famozne „političke volje“. Ona je u ovom slučaju možda slepa za odvajanje dve u normalnim društvima inače odvojene stvari: ako je vlasnik, u ovom slučaju Mišković, pred sudom, to nikako ne sme da znači da treba da trpi i potpuno poseban pravni subjekt – njegova firma. Pogotovo ne kao zamašni investitor.

Jer, dvesta miliona evra je dvesta miliona evra, zar ne?