Oblasti koje su zaslužne za rast BDP-a su industrija i poljoprivreda, istakla je premijerka Srbije Ana Brnabić na jučerašnjoj sednici Saveta za koordinaciju aktivnosti i mera za rast bruto domaćeg proizvoda.
Ipak, ni ta činjenica nije sprečila njen tim, u sastavu potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali i ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković. da u startu odbiju deo zahteva poljoprivrednika, koji su takođe juče, bili na pregovorima u Vladi Srbije.
A šta to muči poljoprivrednike i koje su konkretne mere potrebne predstavili su predstavnici udruženja Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije, Naše mleko, Poljoprivredni proizvođači Subotica, STIG, Za spas i opstanak stočara zapadne Srbije, Savez Udruženja poljoprivrednika Banata i Proizvođači mleka Šumadije i Pomoravlja.
„Jedna od bitnih stvari za sve nas je decidno odbijena od strane ministra finansija odmah na početku pregovora a to je umanjenje akcize na dizel gorivo, Taj zahtev godinama stavljamo pred državu jer smo to svojevremeno imali i znamo prednosti,a takvu olakšicu imaju i poljoprivrdnici u zemljama u okruženju. Moja paorska glava kaže da je to sigurno trideset mijardi dinara prihoda od akciza na dizel u poljoprivredi, kojih država neće da se odrekne“, objašnjava poljoprivrednik Slavko Vukov iz Saveza udruženja poljoprivrednika Banata.
Kako kaže, poljoprivrednici su izneli listu zahteva koje traže i obrazložili zašto je to tako.
„Bilo je tu polemike oko toga šta može a šta ne može. Ostao je dogovor da će oni te naše zahteve da razmotre i vide šta je moguće ispuniti i da će to da nam saopšte narednog ponedeljka, na narednom sastanku u Vladi Srbije“, kaže Vukov.
I dok u Vladi Srbije misle da su u oblasti poljoprivrede ključni klimatski uslovi, predstavnici poljoprivrednih udruženja kažu da se svaki dinar uložen u poljoprivrdu višestruko vraća,
„Sada znamo šta ne može, ostalo se razmatra. Ne može dizel bez akciza za poljoprivredu i zaštitna cena mleka“, objasnio je nakon pregovora poljoprivrednik Mileta Slankamenac, iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika.
Vladina press služba, pak, nakon sastanka saopštila je da je premijerka tokom razgovora naglasila da je veoma važno voditi računa o domaćim proizvođačima, koji imaju podršku i razumevanje svoje države.
Zahtevi konkretni i urgentni
Zahtevi su urgentni, poručuju su iz šest udurženja poljoprivrednika koji su se udružili i usaglasili zahteve. Kažu da čekaju odgovor do 12. maja a ukoliko zahtevi ne budu prihvaćeni, planiraju masovne proteste 16.maja.
„Ukoliko ne prihvate zahteve, krenuće se u masovne proteste 16. maja. Sva udruženja od stočara, ratara, povrtara i voćara će izaći sa mašinama i sva strateška mesta će se blokirati“, navedine se u saopštenju ovih udruženja.
Poljoprivrednici traže da zagarantovana cena mleka bude 78 din + PDV; da subvencije po hektaru budu 300 evra; da premija za mleko bude 20 dinara; a referentna cena ratarskih kultura bude izjednačena sa berzama u Parizu i Budimpešti.
Traže da budu uvedeni prelevmani na sve države EU i CEFTA sporazuma na sve mlečne proizvode; da dizel za obradive površine bez akciza sa PDV-ombude 100 litara po hektaru za ratarske kulture i 300 litara po hektaru za povrtarske i voćarske kulture; da regres za mlečne krave bude 40.000 dinara; i da bude ukinuto plaćanje naknade za odvodnjavanje i prebačeno na lokalne samouprave.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.