Depolitizacija EPS-a ni na vidiku: Od jeseni skuplja struja, bez obzira da li EPS ima ili nema potrebe za tim

Ovaj potez otvara pitanje da li je povećanje računa svih korisnika nužno da bi se pomenute reforme sprovele, kao i da li je ovaj potez opravdan.

U međuvremenu, osim ministarke, i premijerka Srbije Ana Brnabić sastala se sa predstavnicima Nadzornog odbora EPS-a, kako bi razgovarali o stabilnosti ove firme kao i predstojećoj zimskoj sezoni.

Tokom aprila tekuće godine Vlada Srbije donela je Odluku o promeni pravne forme ovog preduzeća u akcionarsko društvo u cilju njegove depolitizacije. Upravo zato postaje nejasno iz kog razloga se premijerka sastaje sa Nadzornim odborom EPS-a, ako je upravljanje tim preduzećem već trebalo da bude depolitizovano, a ne eventualno samo ministarka energetike u svojstvu predsednice SKupštine EPS-a.

Odgovarajući na pitanje o nužnosti poskupljenja struje i gasa, stručnjak za energetiku Miodrag Kapor kaže da, kada je reč o ovom potezu, nema mesta iznenađenju – jer je Srbija već duže vreme odlagala takvu odluku.

Kako pojašnjava, naša zemlja je sklopila dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom da će se cene energije postepeno usklađivati sa zakonima tržišta, te iz njega sledi pomenuti korak.

„Nezahvalno je opravdavati poskupljenje bilo koje robe, posebno nečega što koriste svi građani i za koju nemaju alternativu. Istovremeno, poskupljenje je, uz bolju energetsku efikasnost, u interesu građana. Ako je neka cena ispod tržišne cene, onda građani imaju inicijativu da određenu robu troše više, i da se prema njoj ophode kao da je jeftina stvar. Sa druge strane, uz jeftiniju struju ne možemo privlačiti investitore, osim onih koji su napravili direktan dogovor sa državom“, smatra Kapor.

Naš sagovornik pojašnjava da, ako postoji odstupanje od tržišnih cena, dolazi do akumulacije gubitaka, što građanima kad-tad stigne na naplatu.

„Svih godina Srbija je gas kupovala po ceni koja je dosta viša nego ona za koju je gas prodavala građanima. Samim tim nakupili su se veliki gubici, što su građani Srbije na kraju plaćali u milijardama evra. Čak i oni koji ne koriste gas. Tu nema logike i jednostavno nije fer. Ipak, nije rešenje samo povećati cene. Neophodno je raditi i na energetskoj efikasnosti. Slična situacija je i sa strujom. Kada je reč o termoenergetskom sektoru, Srbija ne ide agresivno u obnovljive izvore energije kao što to čini ostatak Evrope“, ističe Kapor.

Komentarišući sastanak premijerke sa Nadzornim odborom, on kaže da Ministarstvo mora da konsultuje izvršnu vlast ako planira da donosi određene značajne odluke.

„Voleli bismo da je Ministarstvo energetike relativno nezavisno u svom radu u okviru svog domena i svoje struke, međutim, javna tajna je da se sve značajne odluke donose u dogovoru sa predsednikom Srbije i premijerkom. Shodno tome, prirodno je da predsednica vlade zaobilazi ministarku energetike. Sa druge strane, u samom Nadzornom odboru EPS-a ima dosta kontroverznih stavova. Na kraju, sve se svodi na to da se bitne odluke donose u skladu sa instrukcijama izvršne vlasti, što ne bi trebalo da bude slučaj. Nadležni su shvatili da neka vrsta depolitizacije EPS-a mora da se izvrši zbog velikih gubitaka, i da naša zemlja ne bi mogla da istrpi još jedan udar kao pre dve godine. Neki pomaci su napravljeni, ali totalna depolitizacija, posebno Ministarstva energetike –  niti se događa, nit’ je na vidiku“, zaključuje Danasov sagovornik.

Sa druge strane, Željko Marković, stručnjak za energetiku, ne vidi ništa problematično u direktnom sastanku Ane Brnabić sa članovima Nadzornog odbora, jer, kako kaže, svejedno je da li će Odbor o planovima EPS-a obavestiti Skupštinu ili će se razgovori voditi sa predsednicom vlade.

„Pod depolitizacijom EPS-a podrazumevamo da država ne utiče na dnevno poslovanje, ali se na pitanja koja se tiču nacionalne energetske sigurnosti, moraju dobiti odgovori od svih subjekata, bez obzira da li se nalaze u vlasništvu države ili ne. EPS kao najveći proizvođač električne energije u zemlji mora da te pruži informacije“, tvrdi Marković.

Kada je reč o cenama, Marković je mišljenja kao i Kapor da se povećanje verovatno tiče ispunjenja ugovora koji je potpisan sa MMF-om, a koji podrazumeva praćenje tržišnih cena.

„Da li je opravdano da cena od jeseni ide naviše – zavisiće od toga kako se one kreću na tržištu. Za sada su cene stabilne, uspostavile su se u ekvilibrijumu oko 120 evra po megavat satu, ali govorimo o trenutnim, letnjim cenama. Šta će se dešavati do jeseni ili zime, zavisi od mnogo faktora koje je u ovom trenutku nemoguće predvideti. Ukoliko dođe do rasta cena električne energije, onda će biti opravdano da EPS podigne cene. Trenutne cene za privredu su na nivou tržišnih, ili malo ispod tih vrednosti“, zaključuje naš sagovornik.

I članovi Nadzornog odbora EPS-a iz prethodnog saziva mišljenja su da je cene struje neophodno podići, ali da je jednako važno sagledati socijalni aspekt, i raditi na njemu, što do sada – nije bio slučaj.

„Država treba da preuzme ulogu socijalnih davanja – da ugroženim porodicama deli bonove, te da oni kupuju plin, drvo, ugalj, gas za grejanje, a ne da smanjujemo cenu struje. Paradoksalno je da su cene nafte i benzina više nego u okolnim zemljama, dok je cena struje daleko niža“, ističu oni.

Kako pojašnjavaju, prema ekonomskim pokazateljima cene treba da rastu, ali da pravi tempo i trenutak zavise i od socijalne strukture, kao i finsnsijskog položaja stanovništva.

„Država socijalnu politiku treba da izmesti iz privrede. Sa gledišta tržišne ekonomije, cilj treba da bude da se proda što više energije, i da se stimuliše potrošnja, a ne da se ona smanji. Iz perspektive socijalne politike je suprotno, ali država nikad nije našla način kako da je preuzme na sebe“, zaključuju sagovornici Danasa iz bivšeg saziva NO.