Depozitni sistem za upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom samo uz dogovor s industrijom

Članice ovih udruženja slažu se u oceni da depozitni sistem može da bude rešenje, ali insistiraju na tome da zakon mora da obezbedi visoki nivo predvidljivosti u pogledu budućih obaveza za građane i privredu.

Precizirano je da uspostavljanje sistema mora da bude zasnovano na sveobuhvatnoj analizi koja će preporučiti najbolji sistem za Srbiju, najefikasniji i finansijski najpovoljniji za privredu i potrošače, kao i da prelazni period za uvođenje novog sistema mora biti najmanje tri godine.

„Tekst nacrta zakona ukazuje da će visoki trošak uvođenja sistema snositi građani i privreda i ostavlja brojna otvorena pitanja“, navedeno je u saopštenju.

Kao primer navedeno je da, ukoliko bi mašine za prihvat ambalaže bile postavljene samo u velikim trgovinama, koje čine tek oko 30 odsto svih trgovinskih objekata u Srbiji, u neravnopravnom položaju našli bi se stanovnici manjih mesta, starije osobe i osobe lošijeg materijalnog statusa, jer bi im bila ograničena mogućnost vraćanja ambalaže što bi za njih u praksi značilo povećanje cena proizvoda.

Kako se dodaje, ostalo je nedefinisano i da li će građani novac dobijati odmah po povraćaju ambalaže ili samo potvrdu s kojom će kasnije preuzimati depozit, što bi im dodatno povećalo troškove i oduzimalo vreme.

Iz tri udruženja smatraju da bi obaveza da prihvataju ambalažu i vraćaju depozit mogla da ugrozi poslovanje malih trgovaca ukoliko ovaj segment sistema ne bude detaljnije uređen.

„Bez preciznijeg zakonskog definisanja depozitnog sistema država može da se suoči sa nizom rizika kao što su gubitak budžetskih prihoda koje je potrebno pokriti iz drugih budžetskih sredstava, pojavu sive ekonomije usled pokušaja nelegalnog sticanja zarade, kao i pojavu korupcije u okviru sistema transporta i reciklaže“, istaknuto je u saopštenju.

Članice ovih udruženja su naglasile da je depozitni sistem najkompleksniji za primenu i zahteva značajna ulaganja, najveća u odnosu na sve postojeće sisteme.

„Studija kompanije Dilojt (Deloitte) iz 2019. ukazuje da bi početni troškovi formiranja depozitnog sistema bili gotovo 100 miliona evra, a godišnje održavanje bi koštalo oko 130 miliona evra, što bi do 2030. podiglo ukupne troškove uspostavljanja sistema na 1,2 milijarde evra“, piše u saopštenju.

Imajući u vidu izuzetno visoka ulaganja, zahtevnost sitema i rizike u slučaju loših i nedefinisanih zakonskih rešenja, tri udruženja su još jednom pozvala Ministarstvo zaštite životne sredine da nastavi dijalog sa industrijom započet u okviru Radne grupe za izradu Nacrta i uvaži predloge udruženja za regulisanje sistema po najvišim standardima, na osnovu najboljih evropskih praksi i najnovijih trendova, kao i na osnovu znanja i iskustava članica u uvođenju depozita na razvijenim tržištima.