Deset "ekstremnih" događaja koji će obeležiti 2017. godinu

I mada „Ekstremna predviđanja“ ne bi trebalo shvatiti kao zvaničnu tržišnu prognozu Sakso banke, ipak treba znati da je reč o događajima i kretanjima na tržištu koji se smatraju izuzecima sa ogromnim potencijalom da uzdrmaju opšte prihvaćene stavove. Prema oceni Stina Jakobsena, glavnog ekonomiste Sakso banke, posle godine (2016), u kojoj je realnost uspela da nadmaši čak i naizgled neočekivana dešavanja, poput Bregzita i ishoda izbora u Sjedinjenim Državama, 2017. bi mogla da bude poziv na buđenje koji podrazumeva udaljavanje od tzv. uobičajenog poslovanja, oličenog kako u ekspanzionizmu centralnih banaka, tako i u vladinim merama štednje karakteristične za period posle krize 2009. godine. Na listi deset ekstremnih predviđanja analitičara Sakso banke našli su se:

* Rast kineskog bruto domaćeg proizvoda do osam odsto

Kreatori kineske ekonomske politike svesni su činjenice da su na kraju puta kad je reč o rastu proizvodnje i infrastrukture i zato kroz masivni stimulans fiskalne i monetarne politike otvaraju tržišta kapitala kako bi uspešno upravljala tranzicijom rasta zasnovanog na potrošnji. To će rezultirati rastom BDP od osam odsto. Euforija oko rasta koji pokreće privatna potrošnja, učiniće da Kompozitni indeks šangajske berze udvostruči svoj nivo iz 2016. godine nadmašujući vrednost od 5,000.

* FED prati poteze Banke Japana u nastojanju da prinos desetogodišnjih obveznica podigne na 1,5 odsto

Kako dolar i američke kamatne stope budu rasli, fiskalna politika će dovesti do toga da prinosi američkih desetogodišnjih obveznica dostignu nivo od tri odsto, izazivajući paniku na tržištu. U takvoj situaciji, našavši se na ivici propasti, Federalne rezerve će početi da kopiraju kontrolnu krivu prinosa Banke Japana podizanjem prinosa desetogodišnjih obveznica na 1,5 odsto. Pritom to čine stvarnim uvođenjem četvrte faze kvantitativnog popuštanja, ili beskonačnog kvantitativnog popuštanja. Zauzvrat, to zaustavlja prodaju na tržištima globalnog deoničkog kapitala i obveznica, što će rezultirati najvećom zaradom na tržištu obveznica, zabeleženom u prethodnih sedam godina.

* Neispunjene ugovorne obaveza za obveznice sa visokim prinosom premašuju 25 odsto

Stopa neispunjenih ugovornih obaveza za dugoročne obveznice sa visokim prinosom, koja je u SAD skočila sa 3,77 odsto, na 12 odsto (u 2009. godini), mogla bi u 2017. da premaši 25 odsto. Pošto se došlo do limita u intervencijama centralnih banaka, vlade širom sveta okrenuće se ka fiskalnoj stimulaciji, što dovodi do rasta kamatnih stopa (npr. u Japanu), dramatično zakrivljujući krivu prinosa. Problem će se dodatno pogoršati okretanjem od zajednički obvezničkih fondova, kao i povećanjem kreditne marže, što će refinansiranje dugova niskog stepena učiniti, gotovo nemogućom, misijom. Ukoliko stopa neispunjenih ugovornih obaveza dostigne nivo od 25 odsto, onda neefikasni korporativni akteri više neće biti sposobni da prežive.

* Bregzit ustupa mesto Brimejnu

Jačanje globalnog populizma moglo bi da natera rukovodstvo Evropske unije da zauzme kooperativniji stav prema Velikoj Britaniji. To praktično znači da će, kako pregovori napreduju, EU učiniti značajne ustupke, pre svega kad je reč o pravima kompanija koje nude finansijske usluge i imaju središte u Velikoj Britaniji, omogućavajući ima da posluju i u drugim zemljama EU. Velika Britanija će, po svemu sudeći, biti zadržana u „orbiti“ Evropske unije, Banka Engleske će podići kamatne stope na 0,5 odsto, dok će odnos evra i britanske funte pasti na 0,73, prizivajući simboliku iz 1973. godine, kada je Velika Britanija pristupila Evropskoj ekonomskoj zajednici.

* Dramatičan pad cene bakra

Bakar je, nesporno, profitirao od izbora u Sjedinjenim Državama. Međutim, u 2017. godini tržište će se suočiti sa nerealnim obećanjima novoizabranog predsednika Trampa, koji će se mučiti da obezbedi neophodne investicije, tako da očekivani rast tražnje bakra neće uspeti da se materijalizuje. Suočen sa rastom nezadovoljstva kod kuće, predsednik Tramp će pojačati protekcionističke mere, uvođenjem trgovinskih barijera koje će otežati funkcionisanje, kako tržišta u razvoju, tako i evropskog. Realno je očekivati i da potražnja Kine za industrijskim metalima opadne, jer će se ta država kretati u pravcu rasta vođenog potrošnjom. A ukoliko se cena bakra vrati na nivo iz 2002, od dva dolara za funtu, onda bi talas spekulativne prodaje mogao da obori cenu tog obojenog metala na 1,25 dolara za funtu, koliko je iznosila u vreme krize 2009.

* Bitkoin će profitirati jer jačaju kripto valute

Fiskalna potrošnja u SAD će, po svemu sudeći, povećati budžetski deficit sa 600 milijardi, na 1,2 do 1,8 biliona dolara. To će prouzrokovati rast inflacije što će primorati Federalne rezerve da ubrzaju skok kamatne stope i američki dolar će dostići nove visoke nivoe. S druge strane, to će stvoriti domino efekat na tržištima u razvoju, naročito u Kini, koja počinje da traži alternativu za sistem dekretnog novca kojim dominira američki dolar. To će dovesti do sve veće popularnosti tzv. kripto valuta, pri čemu će bitkoin izvući najveću korist. Pošto će se bankarski sistemi i državne obveznice Rusije i Kine izdate u inostranstvu kretati u pravcu prihvatanja bitkoina, kao alternative za američki dolar, vrednost te valute će se utrostručiti, odnosno skočiće sa 700 na 2.100 američkih dolara.

* Panika u SAD zbog reforme zdravstvenog sistema

U SAD se udeo troškova zdravstvene zaštite u BDP kreće oko 17 odsto, što je znatno iznad svetskog proseka od oko deset odsto. Uprkos tome, sve veći deo američke populacije ne može da plati svoje medicinske račune. Efekti oporavka akcija zdravstvenog sektora, koji je usledio neposredno posle Trampove pobede, izbledeće u 2017. godini jer će investitori uvideti da Trampova administracija neće biti tako blagonaklona prema zdravstvu, naprotiv, pokrenuće opsežne reforme neproduktivnog i skupog zdravstvenog sistema.

* Vrednost meksičkog pezosa raste, kanadski dolar u padu

Moglo bi se ispostaviti da je tržište precenilo namere Donalda Trampa, posebno najavu da će ograničiti trgovinu sa Meksikom, što će poraženom pezosu otvoriti prostor za rast. U međuvremenu, Kanada će se suočiti sa novim problemom, s obzirom na to da će više kamatne stope pokrenuti kreditnu krizu na tržištu nekretnina, dok će Banka Kanade biti primorana da uvede režim kvantitativnog popuštanja, kao i da ubrizga kapital u finansijski sistem. Osim toga, kanadski dolar loše stoji jer Kanada ima mnogo manje koristi od oživljavanja rasta SAD nego što je to bilo u prošlosti.

* Deonice italijanskih banaka postaju najprofitabilnija finansijska sredstva

Nemačke banke će upasti u spiralu negativnih kamatnih stopa i fiksnih prinosa krive i suočiće se sa nemogućnošću pristupa tržištima kapitala. U EU okvirima, spasavanje nemačkih banka neizbežno znači spasavanje EU banaka, a to ne dolazi prerano za italijanske banke opterećene kreditima u kašnjenju i stagnirajućom lokalnom ekonomijom. Nove garancije omogućiće dokapitalizaciju bankarskog sistema. U tom kontekstu treba pomenuti i Evropsku banku loših dugova, osnovanu s ciljem sređivanja bilansa stanja u evrozoni. U takvoj konstelaciji odnosa akcije italijanskih banaka će, po svemu sudeći, zabeležiti rast za više od 100 odsto.

* EU stimuliše rast kroz zajedničke evro obveznice

Suočeni sa uspehom populističkih partija u Evropi i sa dramatičnom pobedom desničarske partije Gerta Vildersa u Holandiji, tradicionalne političke partije počeće da odustaju od politike štednje. EU pokreće šestogodišnji stimulativni plan od 630 milijardi evra, koji je podržao predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker. Ali, da bi se izbeglo slabljenje, koje je rezultat povećanja uvoza, lideri Evropske unije najavljuju izdavanje EU obveznica, usmerenih ka ulaganju bilion evra u infrastrukturu, jačanju integracije regiona i podsticanju priliva kapitala u EU.

Očajničke mere - odgovor na očajna vremena

– Treba imati u vidu činjenicu da se za neka od prethodnih ekstremnih predviđanja ispostavilo da su bila manje ekstremna nego što se u prvi mah mislilo. Stoga je važno da su investitori svesni opsega mogućnosti izvan opšte prihvaćenog mišljenja na tržištu kako bi, čak i u naizgled neverovatnim situacijama na tržištu, mogli da donesu prave odluke“, ističe Stin Jakobsen, glavni ekonomista Sakso banke, i dodaje da očajna vremena zahtevaju očajničke mere.