Deset godina Jorgovanke Tabaković: Uspeh sa neizvesnim krajem

Kao i za prethodne godišnjice NBS je poslala prigodno saopštenje u kom se ističu odlični rezultati centralne banke, ali i uopšte ekonomski rezultati kao što je privredni rast, zaposlenost, strane direktne investicije itd.

Ali da krenemo od početka. Jorgovanka Tabaković došla je na čelo NBS 6. avgusta 2012. godine i to, moglo bi se reći, silom.

Nakon izbora 2012. godine nova vlast je krenula u zaposedanje pozicija, a jedna od najvažnijih u državi je mesto guvernera Narodne banke Srbije. Jedini problem bio je što je tada aktuelni guverner NBS Dejan Šoškić bio tek u prvoj polovini mandata i nije bio spreman da podnese ostavku.

Onda je vladajuća većina u Skupštini pokrenula izmenu Zakona o NBS koji su, prema priznanju Tabakovićeve, pisali ona i Mlađan Dinkić, kojim bi se omogućilo razrešenje guvernera i Saveta NBS, ali su se tu nalazili i članovi poput onog po kom bi NBS mogla da kupuje dug države na sekundarnom tržištu.

Po ovom pitanju reagovali su i MMF i Evropska komisija upozorenjem da bi to predstavljao ozbiljan rizik po devizne rezerve i devizni kurs, a Šoškić je podneo ostavku uz objašnjenje da ne želi da njegova smena bude razlog za donošenje ovakvog zakona.

Ipak, zakon je prošao, stari guverner otišao, a centralna banka je dobila guvernerku. Zakon o NBS je ubrzo nakon toga opet izmenjen kako bi se otklonili rizici na koje je upozoravao MMF. Ispostavilo se da za strah za devizni kurs nema osnove.

Glavna poluga nove monetarne vlasti bila je i ostala do danas stabilizacija kursa evra prema dinaru dotle da se poslednjih godina menja samo u drugoj decimali.

Ovo je presudno uticalo na obaranje inflacije koja je tokom 2012. godine išla i preko 12 odsto.

U narednih 10 godina prosečna inflacija iznosila je 2,5 odsto.

Ovo je glavni i nesporni uspeh Narodne banke na čijem čelu je Tabaković.

U vezi sa deviznim kursom i inflacijom ima ipak nekoliko okolnosti koje su išle na ruku guvernerki.

Naime, 2011. godine usled krize evrozone ECB pokreće program kvantitativnih olakšica i kreće u smanjenje kamatnih stopa.

Drugim rečima ulazi se u masovno štampanje evra koje ubrzo dovodi do smanjenja kamatnih stopa na međunarodnom tržištu na rekordno niske nivoe.

Samo u 2012. godini šestomesečni euribor, međubankarska kamatna stopa je sa 1,6 odsto u januaru pala na 0,3 odsto u decembru.

Pri tome se evrozona našla u situaciji da se inflacija sve vreme kretala oko nule.

Takođe, u ovom periodu na ruku su nam išle niske cene energenata i sirovina.

Ipak nedvosmisleno, skoro pa fiksan devizni kurs je bio glavno sidro niske inflacije. Samo što tu imamo dva problema proceduralne prirode.

Zvanična politika Narodne banke Srbije su ciljanje inflacije i plivajući devizni kurs.

NBS drži kurs fiksiranim, nekada braneći ga od slabljenja, nekad od jačanja, a sve intervencije podvodi pod sprečavanje velikih dnevnih oscilacija.

Formalno ni politika ciljanja inflacije nije bila uspešna. Od kraja 2013. do početka 2017. godine samo dva meseca se inflacija nalazila u ciljanom koridoru od 2,5 do 5,5 odsto.

Sve preostalo vreme se nalazila ispod toga. Ruku na srce isti problem imale su i druge centralne banke uključujući i ECB.

Od početka 2017. NBS menja cilj i spušta ga na 1,5 do 4,5 odsto. Inflacija se kretala uglavnom u ovom okviru sve do septembra 2021. godine kada je izašla iz njega i sada je na oko 12 odsto.

Često guvernerka podseti kako je zatekla inflaciju od 10 odsto kada je došla na čelo NBS, a zanimljivo je da je baš na desetogodišnjicu njene uprave Narodnom bankom inflacija i viša od toga.

Kao posledica stabilnosti cena i kursa što guverner često navodi, ali i rekordno niskih kamatnih stopa na svetskom tržištu, sedam godina je euribor bio čak negativan, što međutim veoma retko pomene, kamatne stope na kredite u Srbiji smanjene su više od 10 procentnih poena i recimo građani Srbije su kao nikada do sad mogli da uzmu stambeni kredit sa kamatom od tri odsto.

Jedno od velikih dostignuća je i rešavanje problematičnih kredita banaka koji su pre deceniju iznosili 19,9 odsto, a sada su na oko 3,26 odsto.

Međutim, i Narodna banka pod upravom Jorgovanke Tabaković je u prvim godinama imala pune ruke posla sa lošim kreditima i lošim bankama koje su koštale državu stotine miliona evra.

Recimo, svojevremeno je jedan od suvlasnika davno bankrotirane Unverzal banke Nebojša Divljan javno tvrdio da je upozoravao NBS još 2013. godine na poslovanje ove banke i deljenje kredita preduzećima poput Farmakoma, Interkomerca i Beohemije iznad dozvoljenih limita.

NBS je tvrdila da je banka pod pojačanom kontrolom, ali završilo se godinu kasnije bankrotom banke a milionskim troškovima za javna preduzeća koja su tamo držala depozite i za državu koja je garantovala za depozit građana do 50.000 evra.

U to vreme direktor banke bio je Dragan Tomić, poslanik iz redova SNS-a.

Za mandata Jorgovanke Tabaković ugašena je i Privredna banka Beograd (PBB) – 2013.godine, i istini za volju i tu su problemi i loši krediti gomilani godinama ranije.

Ipak, krajem 2012. godine zabeleženi su slučajevi odobravanja milionskih kredita novoosnovanim preduzećima povezanim sa Farmakomom koji je već bio u blokadi i u trenutku kada je banka bila pod nadzorom NBS.

Takođe, Danas je pisao o slučaju kredita holandske ATB banke koja je preko PBB trebalo Farmakomu da pozajmi 25 miliona evra.

NBS nije pristajala da odobri zajam jer plan otplate nije bio po propisima, sve dok nije pao dogovor između predstavnika Farmakoma i guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković uz obećanje da će Farmakom kasnije dostaviti izjavu o promenjenom planu otplate.

Prethodna decenija se na kraju krajeva ipak može uceniti uspešnom za NBS, pa i njenu guvernerku, ali čini se da će poslednje četiri godine njenog drugog mandata biti pravi izazov.