Foto: Beta/Dragan Gojić (arhiva)U 2012. godini ukupna robna spoljnotrgovinska razmena Srbije iznosila je oko 23,6 milijardi evra.
Deset godina kasnije, za 11 meseci 2022. godine uvoz i izvoz sa svetom dostigao je više od 59 milijardi evra, a ukoliko se trend nastavio u decembru (statistika je poslednje objavila podatke za novembar) razmena je verovatno dostigla i 65 milijardi evra.
Za prethodnih deset godina povećana je razmena sa svim glavnim spoljnotrgovinskim partnerima, ali posebno se ističe razvoj trgovinskih odnosa sa najmnogoljudnijom zemljom na svetu.
U 2012. godini izvoz u Kinu iznosio je zanemarljivih 15,8 miliona evra. U 2021. godini u ovu zemlju izvezeno je 822 miliona evra, a u prvih 11 meseci prošle godine zabeležen je godišnji rast izvoza od 50,6 odsto i dostigao je ravno milijardu evra- 63 puta više nego u 2012.
Glavni razlog ovakvom razvoju je svakako prodaja RTB Bora kineskom Ziđinu i prodaja železare kineskom HBIS-u. U 2022. (od januara do novembra) izvoz u sektoru eksploatacije rude metala dostigao je 1,65 milijardi evra (naravno, nije sva iskopana ruda metala izvezena u Kinu).
Istovremeno, uvoz iz Kine je učetvorostručen. Sa 1,1 milijarde evra 2012. povećali smo uvoz na 3,6 milijardi evra u 2021. i 4,4 milijarde evra za 11 meseci 2022. godine.
Samim tim deficit u razmeni sa Kinom je uvećan u ovom periodu sa oko 1,1 milijarde na 3,4 milijarde evra.
Kina se progurala na drugo mesto najvećih trgovinskih partnera Srbije, a ubedljivo najveći trgovinski partner Srbije je Nemačka. Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića izgovorenim na proslavi Nemačke privredne komore trgovinska razmena Srbije i Nemačke dostigla je u prošloj godini 8,2 ili 8,3 milijardi evra.
Za prvih 11 meseci, prema podacima RZS, razmena je iznosila oko 7,5 milijardi evra.
U Nemačku smo izvezli 3,5 milijarde, a uvezli smo robe za četiri milijarde evra.
Pre deset godina, 2012. izvoz u Nemačku iznosio je milijardu, a uvoz iz Nemačke 1,6 milijardi evra.
Značajnom rastu izvoza svakako su doprinele investicije nemačkih kompanija u našu industriju, posebno u automobilski sektor. Nemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju više od 70.000 ljudi.
Na trećem mestu po obimu trgovinske razmene nalazi se Italija. Međutim, rast trgovinske razmene sa ovom zemljom nije bio tako dramatičan kao sa drugim zemljama.
Pre deset godina izvoz u Italiju iznosio je 933 miliona evra i do prošle godine je „tek“ udvostručen na 1,84 milijarde evra.
Slično se kretao i uvoz. Sa 1,4 milijarde dostigao je 2,35 milijardi evra za 11 meseci prošle godine.
Na četvrtom mestu po trgovinskoj razmeni nalazi se Rusija sa oko 3,6 milijardi evra od januara do novembra prošle godine.
Od 2012. do 2021. godine izvoz iz Srbije u Rusiju je povećan za svega 24 odsto, a onda je samo u 2022. godini on povećan (za prvih 11 meseci) 27 odsto i dostigao skoro milijardu evra. Ovo je iznenađujuće zbog rata u Ukrajini koji je u martu i aprilu značajno smanjio izvoz u Rusiju.
S druge strane, sve do početka prošle godine uvoz iz Rusije bio je prilično stabilan. Uvoz je 2012. godine iznosio 1,6 milijardi evra, a u 2021. 1,5 milijardu evra i oslikavao je stabilnost cena prirodnog gasa koji je ubedljivo najznačajniji proizvod koji uvozimo iz ove zemlje.
Sa energetskom krizom i rekorodnim cenama gasa na tržištu, ali i istekom našeg dugogodišnjeg ugovora o snabdevanju sa Rusijom, povećali su se i naši troškovi uvoza ovog energenta. Tako je za 11 meseci prošle godine uvoz iz rusije udvostručen u odnosu na 2021. godinu na 2,6 milijarde evra.
U top pet trgovinskih partnera Srbije prošle godine ušla je Mađarska sa razmenom od blizu 3,2 milijarde evra. U 2012. razmena je bila malo manja od milijardu evra.
Za 11 meseci prošle godine u Mađarsku smo izvezli za 1,3 milijarde evra naspram svega 256 miliona 2012. godine, odnosno pet puta više.
U drugom smeru prešlo je robe za 1,9 milijardi evra, naspram 730 miliona 2012. godine.
Zanimljivo je da je za deset godina, od 2012. do 2021. godine uvoz iz Mađarske uvećan za oko 500 miliona evra, a onda samo u prošloj godini za više od 700 miliona.
Samo u prošloj godini uvoz iz Mađarske je uvećan na godišnjem nivou za 78 odsto.
Mađari su iz top 5 trgovinskih partnera istisnuli Bosnu i Hercegovinu, a to je i prva zemlja na ovom spisku sa kojom imamo suficit u trgovinskoj razmeni.
Za 11 meseci prošle godine sa BiH smo razmenili robe za oko 2,8 milijardi evra uz veliki godišnji rast i uvoza i izvoza.
Preko Drine smo prošle godine izvezli robe za 1,8 milijardi evra, a uvezli za 960 miliona evra, što je rast od čak 42 odsto.
Pre deset godina, 2012. godine smo izvezli 843 miliona, a uvezli za 382 miliona evra.
Pre deset godina u Tursku smo izvezli svega 145 miliona, a uvezli 341 milion evra.
U međuvremenu izvoz jeste uvećan na 385 miliona, ali je uvoz eksplodirao. Za 11 meseci 2022. godine uvezli smo čak 1,9 milijardi evra. Sa Turskom imamo najmanju pokrivenost uvoza izvozom, svega 20 odsto.
U 2021. iz ove zemlje smo najviše uvozili garderobu, tkanine, električne mašine, gvožđe i čelik i voće i povrće.
Još jedna zemlja sa kojom smo imali višak u razmeni prošle godine je Rumunija u koju smo za 11 meseci izvezli 1,1 milijardu, a uvezli oko 900 miliona evra.
U odnosu na 2012. godinu to je rast uvoza od 40 odsto i izvoza 50 odsto. Zanimljivo je da je prošle godine izvoz u Rumuniju stagnirao dok je u druge zemlje rastao dvocifrenim stopama rasta.
Na kraju Poljska je postala jedan od značajnijih trgovinskih partnera Srbije sa obimom razmene od 1,85 miliona evra za prošlogodišnjih 11 meseci. Pre deset godina ona je iznosila 550 miliona evra.
U Poljsku smo izvezli robe za 850 miliona evra prošle godine, a uvezli za milijardu. Za 10 godina to je rast izvoza pet puta, a uvoza 2,5 puta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
