Detalj o skoku cene struje koji skoro niko nije primetio: Ko štedi, njemu će poskupljenje biti – najveće

Međutim, dan kasnije Vlada je donela jednu odluku koja je prošla manje-više nezapaženo. Naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije, onih koji proizvode struju iz obnovljivih izvora energije, povećana je sa 0,437 dinara na 0,801 dinar po kilovatsatu.

Ova „sitnica“ znači da će domaćinstvima, posebno onima koja troše manje struje, koja vode računa da stalno budu u zelenoj zoni i da što više potrošnje prebace na noćnu, jeftiniju, tarifu, račun za struju biti uvećan znatno više od onih 6,5 odsto.

Prema računici Danasa na primeru domaćinstva koje troši 350 kilovatsati mesečno, što znači da ne ulazi u plavu zonu, ako 30 odsto struje troši u jeftinoj tarifi, račun će mu od 1. septembra biti veći za 11,5 odsto. Ovde nisu uračunati eventualni popusti za plaćanje na vreme, kao ni taksa za javni servis od 299 dinara.

Prema našoj računici, domaćinstvo koje troši 350 kilovatčasova struje mesečno, što je granica za ulazak u plavu zonu, sada ima mesečni račun 3.094,5 dinara koji će se od septembra popeti na 3.447,25 dinara, odnosno oko 11,5 odsto.

Od toga, oko 1.870 dinara su troškovi potrošene električne energije, oko 510 dinara fiksni trošak javnog snabdevača i obračunska snaga, a više od 1.000 dinara su naknade, akcize i porezi.

Ekonomski analitičar Bogdan Petrović ističe da ovo povećanje naknade znači i da će struja nešto više procentualno poskupeti za one koji vode računa da troše manje struje i u nižoj tarifi.

„S obzirom da se ova naknada obračunava po kilovatsatu to znači da je procentualno više opterećen potrošeni kilovatsat u zelenoj zoni koji je jeftiniji nego u crvenoj zoni. Racionalna politika bi bila destimulisanje potrošnje struje, a ovako se destimulišu oni koji se racionalno ponašaju i trude se da više troše noću kada je jeftina struja. S druge strane, onima koji greju stotine kvadrata i bazene na Dedinju i koji i ne brinu koliko košta struja biće manje procentualno povećani računi“, napominje Petrović dodajući da se ovo odnosi i na ona domaćinstva koja se greju na struju i koja zimi ulaze u crvenu zonu.

Prema računici pomoću kalkulatora sa sajta EPS-a, za domaćinstvo koje troši čak 3.000 kilovatsati mesečno račun će se povećati za malo manje od 10 odsto.

Petrović ističe i da se na ovaj način menja tarifni sistem.

Recimo, do sada je odnos cene više i niže tarife u zelenoj zoni bio jedan prema 3,36. Drugim rečima kilovatsat u višoj tarifi koštao je 3,36 puta više nego u jeftinoj. Posle povećanja ove naknade koja se primenjuje na svaki kilovatsat jednako, taj odnos se smanjuje na jedan prema tri.

Naknadu za obnovljive izvore energije EPS naplaćuje od potrošača, a u vidu „fid in“ tarifa isplaćuje proizvođačima struje iz OIE, malim hidroelektranama, vetroelektranama i solarnim elektranama.

Na ime povećanja nadoknade za povlašćene proizvođače sa 0,437 na 0,8 dinara EPS će za godinu dana naplatiti dodatnih 5,6 milijardi dinara ili oko 47 miliona evra ukoliko uzmemo da će prodati domaćinstvima 15.437 gigavatsati kako je navedeno u obrazloženju poskupljenja struje AERS-a.

Međutim, sudeći prema izjavama čelnika EPS-a ali i prema godišnjim izveštajima ove kompanije, EPS je godinama uglavnom iz svojih sredstava finansirao politiku obnovljivih izvora energije.

Prema njihovom godišnjem izveštaju za prošlu godinu povlašćenim proizvođačima su za 1.846 preuzetih gigavatsati energije platili su 22,75 milijarde dinara, dok su istovremeno naplatili od krajnjih potrošača 13,25 milijardi dinara.

To znači da je EPS isplatio razliku od oko 80 miliona evra iz svog džepa.

Goran Radosavljević, profesor na FEFA, ističe da ta naknada nikada nije trebalo da se isplaćuje preko EPS-a već iz budžeta i da su oni do sada imali gubitke na tome.

„Prihodi od te naknade faktički i nisu njihovi nego se samo preko EPS-a isplaćuju povlašćeni proizvođači. Međutim, EPS će na osnovu poskupljenja struje za 6,5 odsto ili oko 60 para po kilovatsatu prihodovati godišnje oko 77 miliona evra. Ja ne prihvatam da je EPS u gubitku zato što je struja jeftina. Od 2005. godine u redovnim situacijama EPS je pravio dobit i uvek je imao dobit iz poslovanja. To znači da prihodi pokrivaju troškove proizvodnje. Drugo je pitanje da li je ta cena bila dovoljna za investicije. Ali nikada struja nije poskupljivana da bi EPS ulagao u nove kapacitete, nego kada je u gubitku da se zatrpa rupa.

Tako je i sada. Mi ćemo tih 77 miliona evra platiti za uvoz struje i da se smanji gubitak EPS-a, a ne da se napravi novi blok bilo čega, obnovljih izvora ili termoelektrana“, napominje Radosavljević dodajući da je EPS sada u problemu zbog lošeg upravljanja i da je ovaj uvoz struje vanredna, a ne redovna stvar.