Devedesetih smo imali 800.000 krava muzara, a sada 180.000: Zašto trgovački lanci ne uvezu mleko?

Danima mleka nema ili ga ima vrlo malo na rafovima većih prodavnica, kako u Beogradu, tako i po Srbiji.

S jedne strane, proizvođači tvrde da je mleka sve manje, jer je i krava sve manje, te da im mlekare ne plaćaju veću otkupnu cenu jer sa postojećom njihove farme ne mogu da prežive.

Ostalo je nerazjašnjeno i zbog čega su se rafovi odjednom ispraznili i da li su prerađivači čekali državu da podigne cenu mleku.

Osim što je cena za nešto više od sedam dana skočila za 15 dinara, Vlada je juče Uredbom maksimalnu trgovačku maržu za sve vrste UHT mleka smanjila sa 12 na pet odsto, ali je i zabranila izvoz svežeg mleka i pojedinih mlečnih proizvoda do 30. septembra.

Poljoprivrednik iz Slankamena Zoran Kotarac kaže da to što je Vlada uradila nikako nije rešenje, da je država trebalo ranije da reaguje i da je svaki potez sve gori.

“Nama premija nije uplaćena od 1. aprila do 30. juna, to je 15 dinara po litri, koliko su rekli. To je za drugi kvartal i to nam nije plaćeno. Ne mogu da verujem da postoje oni koji se razumeju u poljoprivredu i koji primaju platu u državnim ustanovama a da ne kažu nadležnima da mi imamo period silaže i da nam tada treba novac jer je to najvažniji period”, ističe Kotarac za Danas.

Tada su troškovi, kako kaže, najveći i tada su im pare bile najpotrebnije, a nisu dobili novac za premiju.

Da mleka nema tu nema priče, kaže on i napominje da je u Slankamenu pre 20 ili 25 godina od 1.000 kuća krave držalo 900, da je svaka imala do 20 krava, ali da su onda došle mlekare i rekle da neće da uzimaju mleko od onih koji nemaju 50 litara i više.

“I to je strategija kada želiš da uništiš zemlju. Od nas što držimo 70 odsto to i dalje radi zbog tradicije, a u selu pored četvorica proizvođača koji su držali krave po 50 i 70 godina prodali su sve, nemaju ni tele i to nikada vše neće vratiti”, napominje naš sagovornik.

On ima od 700 do 1.100 litara mleka, a otkupna cena mu je tek za avgust sa 48 povećana na 52 dinara, plus PDV.

Ali to nije dovoljno.

“Cena mleka je skočila sa 36 na 52 dinara u poslednje vreme i to je nekih 45 odsto, a cena stočne hrane je otišla više od 100 odsto”, ističe Kotarac.

Čini mu se, kako kaže, kao da neko namerno hoće da destabilizuje ovu zemlju, a da to može samo vlast, ovakvim nerazumnim merama.

“Priroda je da mlekare hoće da zarade više, ali one su zarađivale na nama, a mir je bio jer je bilo i mleka u prahu iz izvoza. E, sada kada je došla suša u Englesku, Irsku, Francusku i mleka nema, umesto da smo mi digli cenu došli smo do toga da i mi nemamo mleka”, naglašava Zoran Kotarac.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže za Danas se već 30 godina upozorava na pad stočarstva u Srbiji i da je taj pad po stopi od 1,5 i dva. Nekada smo početkom devedesetih, podseća on, imali 800.000 krava muzara, a sada smo došli do toga da ih je 180.000. Najveći problem jeste pad stočnog fonda, ističe on, ali ima i drugih, takođe bitnih.

“Kada se uređuje najviši nivo cene mleka, onda počinje igra jer mlekarama uskraćujete pravo da se tržišno igraju i onda oni i mleko koje imaju prevode u proizvode koji nisu pod kontrolom države. To mu ne možete zabraniti, to je njemu poslovna politika”, napominje Prostran.

On kaže da krivicu snose i trgovinski lanci.

“Ovde su omanuli i trgovački lanci, njima zameram što dozvoljavaju sebi da imaju prazne rafove. Zašto ne uvezu, njima niko ne brani da uvoze”, kaže Milan Prostran i dodaje da će se tržište stabilizovati, ali da će stočni fond teško da se obnavlja.