Devet miliona evra po kilometru, neobjašnjiva cena auto-puta do Surčina

Preciznije, za deonicu dugu 7,9 kilometara, prema izjavi ministarke građevine Zorane Mihajlović, spremni smo da izdvojimo 70,5 miliona dolara, dok će sa radovima koji su već u toku od Surčina do Obrenovca, 17,6 kilometara, kineskim partnerima biti plaćeno ukupno oko 200 miliona evra.

Disparitet cena postaje uočljiviji kada se uporedi sa troškovima gradnje na mnogo težim lokacijama, poput Grdeličke klisure. Prema prvim projektima na osnovu kojih su birane ponude izvođača, kilometar tog dela auto-puta, koji je imao i mostove, vijadukte, tunele, korekcije rečnih tokova i potporne zidove, trebalo je da košta u proseku oko devet miliona evra.

Međutim, ili projekti nisu bili dobri ili izvođač nije radio po njima, tek oni su 11 puta menjani, a građevinari se u više navrata vraćali na već urađene trase, što je cenu dovelo do prosečnih 13 miliona evra. Preciznije, iako konačna cifra još nije izvedena, za 27 kilometara plaćeno je umesto početnih 240, verovatno oko 350 miliona evra. Poređenja radi, deonica slična Grdeličkoj, na jugu Makedonije baš ispred granice sa Grčkom, duga 26 kilometara, prema završnoj izjavi Svetske banke koja je taj posao kreditirala, koštala je 218 miliona evra ili 8,4 miliona po kilometru.

– Uobičajeno je da se cena formira tek kada se izvrše geotehnička ispitivanja zone kroz koju će put da prođe, kada se utvrdi sastav tla i izradi glavni projekat. Tek tada se zna koliki je obim radova potreban. Sve ostalo je napamet priča koju samo mogu da puste politički i stručni diletanti – kaže za Danas bivši ministar građevinarstva Milutin Mrkonjić.

On podseća da je kroz približno sličan teren vojvođanskih ravnica, 2011. domaći konzorcijum koji je najpre predvodila Nibens grupa a potom je preuzeli Putevi Užice, izgradio 107 kilometara poluprofila autoputa od Subotice do Novog Sada za 100.000 evra, što znači da bi gradnja punog profila koštala oko dva miliona po kilometru.

Mrkonjić kaže i da su delovi Koridora 10 na južnom i istočnom kraku bili mnogo skuplji, procenjuje da su plaćeni bar 200 miliona evra više nego što bi moralo da su projekti za taj, inače težak teren, bili bolje urađeni. Priznaje da je delom i sam bio kriv za to, „žurilo se, a to detaljno urađen projekat ne trpi“.

Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju, tvrdi kako nema logike da deo kroz ravničarski kraj košta više nego što su Makedonci platili za trasu koja seče planinu.

– Najskuplji deo svakog puta su tuneli, vijadukti i mostovi. I močvarno tlo koje je često u ravnici, može da bude problem, ali se on u građevinarstvu jeftino rešava podlogom od krupnog kamenja, pa to ne poskupljuje bitno radove. Cenu od devet miliona po kilometru teško je opravdati a naši putevi su skupi jer se u njih osim materijala ugrađuju i političari – kaže Dašić.