U Beogradu teče proces premeštanja autobuske stanice, kako bi se smanjile saobraćajne gužve. Sličan potez, izmeštanja iz centra grada najavljen je i u Nišu. Novi Sad je u taj posao ušao na osnovu Ugovora i planskih dokumenata pre 18 godina.
Međutim, kako privrednik i investitor u novu autobusku stanicu u Novom Sadu Ilija Dević ističe, iako je njegovo preduzeće ATP Vojvodina ispunilo svoj deo ugovora, grad nikada nije uradio ono što je do njega i to ga je do sada koštalo četiri miliona evra.
U saopštenju Dević navodi da je grad prebacio prigradski saobraćaj na staru autobusku stanicu, gde je bio i međumesni i međunarodni koji je trebalo da pređe na novu lokaciju.
„Ali, nakon toga se stalo i gradske vlasti su neobjašnjivo krenule da krše ugovor sprečavajući prabicavinje saobraćaja. Na staroj, inače nelegalnoj stanici nije mogao da se odvija kompletan autobuski saobraćaj, pa su prigradski terminal izmestili ispred železničke stanice, na takozvanu „Potkovicu“ iako za to nije postojao nikakav akt niti odluka zasnovana na Zakonu o drumskom saobraćaju.
Tako se i sada prigradski saobraćaj obavlja sa adrese železničke stanice, ul. Jaše Tomića br. 4, dok je autobuska stanica na adresi Jaše Tomića br. 6. Autobuska stanica nema vlasništvo nad zemljištem niti ima peron, što je obaveza iz Zakona o drumskom saobraćaju i bezbednosti.
Ta nezakonita praksa postoji od 2007. godine a da nijedan državni nadležni organ nije reagovao niti preduzeo bilo kakve mere za zatvaranje i zabranu rada. Tačno 17 godina u kontinuitetu novosadske vlasti sprovode nezakonit odnos prema građanima i privrednicima, a zbog njihove bahatosti i javašluka dogodila se tragedija. Gradonačelnici Maja Gojković, Igor Pavličić i Miloš Vučević u kontinuitetu su bili logistika za pljačku moje imovine. Oni ne mogu da pobegnu od odgovornosti za tragediju. A zbog nepoštovanja ugovora sa preduzećem ATP “Vojvodina“ već je grad platio četiri miliona evra“, navodi Dević.
On je istakao i da je, kada je sadašnji premijer Miloš Vučević 2012. godine postao gradonačelnik Novog Sada, dočekao ga je stav Evropske komisije da je AТP “Vojvodina” jedan od pet najvećih predmeta u okviru 24 sporne privatizacije, a jedini u kome je oštećen investitor, a ne država.
„Zatekao je i izvršnu presudu za naplatu štete preduzeću za period od prve četiri godine nerada autobuske stanice. Ona je, po računici veštaka koga je odredio sud, iznosila oko 17 miliona evra sa kamatom. Grad je zbog toga imao rezervisana sredstva iz kojih je trebalo da se isplati odšteta, što bi okončalo stečaj punim izmirenjem poverilaca među kojima su bili radnici, banke i Poreska uprava. Taj novac je negde nestao“, napominje se u saopštenju.
On navodi da je sudija VKS Stojan Jokić prepolovio dosuđenu odštetu, ali i da je presuda ipak utvrdila pravo na odštetu, ušla je u sudsku praksu.
„Na redu je rešavanje po novim zahtevima koji se odnose na preostali period do 2021. do koje godine je važio ugovor sa Gradom. Ti zahtevi uvećani su i za štetu koju su zbog stečaja pretrpele i ostale delatnosti ATP Vojvodine“, navodi se u saopštenju.
„U međuvremenu, stečaj ATP Vojvodine dovodi se do bankrota, imovina se rasprodaje budzašto poznatom kupcu, znatno ispod vrednosti građevinskog materijala, tako da su poverioci naplatili mizeran deo. Strečaj se zatvara, kao i stečajna masa iako po dva „živa“ revizijska odštetna zahteva VKS još nije odlučivao. Nije to ni mogao jer su umesto pred VKS, dve i po godine ležala u arhivi Privrednog suda u Novom Sadu koji je trebalo odmah da ih prosledi na odlučivanje. Tome je, kao i kod odluka koje su donošene u stečaju, Vučeviću pomagala sada penzionisana sutkinja Slobodanka Komšić, rođena sestra guvernerke Jorgovanke Tabaković“, ističe Dević.
„Tokom 17 godina, stečajna uprava i organi stečaja umesto namirenja poverilaca imali su zadatak da stopiraju odštetne zahteve a imovinu obezvređuju kako bi njihovi “poslovni” partneri za jeftine pare oteli investiciju. Napominjem da je neposredno pred stečaj procenjena vrednost autobuske stanice sa dozvolama iznosila 40 miliona evra, isto toliko je procenjen ovlašćeni servisni centar “EvoBus” Setra i Mercedes a ostala imovina i delatnosti podigli su vrednost na oko 100 miliona evra.
Tokom 12 godina stečaja, procenjena vrednost preduzeća istopila se na 5,3 miliona evra. Kako je kroz stečaj, čija je osnovna funkcija da sačuva imovinu i namiri poverioce, došlo do tako drastičnog obezvređivanja firme?“, žali se Dević zaključujući da je slučaj ATP Vojvodine proizvod bahate gradske vlasti i servilnih sudija, što im se sada obilo o glavu.
„Tragedija nastala rušenjem nadstrešnice na stajalištu za autobuse koje tu nije smelo da bude, odnela bi manje žrtava među kojima ne bi, kao sada, većina bili putnici prigradskog saobraćaja“, zaključuje on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.