Razgovori između srpskih ministara i predstavnika američke delegacije juče su nastavljeni na nešto konkretnijem nivou nego prethodnog dana, mada i dalje nema previše detalja o projektima koji bi bili realizovani u okviru Vašingtonskog sporazuma potpisanog pre dve nedelje.
Ministar finansija Siniša Mali vodio je razgovore sa predstavnicima Međunarodne razvojne finansijske korporacije (DFC) o mogućnostima kreditiranja malih i srednjih preduzeća i najavio je da će prva sredstva američkog fonda biti na raspolaganju već do kraja novembra.
„Kada sam rekao da razmišljamo o milijardu dolara samo za garantnu šemu, oni su rekli, razmišljajte o milijardama dolara, a ne o jednoj milijardi“, rekao je Mali novinarima nakon razgovora, prenose agencije.
Jedan od projekata koji će finansirati DFC je garantna šema za kredite mikro, malim i srednjim preduzećima za koju je Mali rekao da će biti precizirana za desetak dana i da bi mogla biti povoljnija i od garantne šeme koju je Vlada pružila kao pomoć MSP tokom pandemije korona virusa.
Ta šema je podrazumevala trogodišnje kredite u evrima i dinarima uz poček od devet do 12 meseci i kamatnu stopu od oko tri odsto.
„Osim garantne šeme oni insistiraju da obezbedimo i posebnu liniju za mikro, mala i srednja preduzeća, ali do 500 zaposlenih, za njihov dalji razvoj. Na taj način smanjuje se rizik ulaganja, a privrednici dobijaju kredibilitet koji im je potreban da razvijaju i otvaraju nova tržišta“, rekao je Mali dodavši da su tema razgovora bili i projekti iz programa Srbija 2025. čija je vrednost 14 milijardi evra.
Mali je istakao i da DFC želi da podrži dolazak američkih investitora u Srbiju kao i razvoj finansijskog tržišta.
Danas je gostujući na televiziji predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež naglasio da „aranžman sa američkom razvojnom agencijom DFC nisu samo krediti, nego su dobar deo te finansijske podrške i grantovi“.
Kada se radi o investicijama tu dominiraju veliki infrastrukturni projekti o kojima je sa Amerikancima razgovarala ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.
Ona je rekla da je u njenom ministarstvu već formiran tim za saradnju sa DFC-om.
Prema izjavi ministarke Mihajlović na sastanku je razgovarano i o auto-putu Mira Niš-Merdare-Priština i o železničkom saobraćaju i regionalnim projektima.
„Već sutra, nastavićemo da pripremamo dokumentaciju i neophodne informacije i da vrlo brzo imamo realizacije koje možemo da ponudimo našem narodu“, rekla je ministarka.
Na kraju predstavnici DFC-a i EKSIM (izvozno-uvozne) banke razgovarali su sa guvernerkom Narodne banke Srbije Jorgovankom Tabaković i sa tog sastanka sudeći po saopštenju NBS više su poslate političke nego ekonomske ili finansijske poruke.
Tabaković je podsetila na izveštaje MMF-a, JP Morgana i Stejt dipartmenta u kojima se pohvaljuju rezultati centralne banke i uopšte srpske ekonomije.
Takođe, prema saopštenju, predstavnici američke delegacije su „na samom početku izneli ocenu da je predsednik Vučić izuzetan i jak lider, s jasnom vizijom napretka Srbije. Istakli su i da je rad i doprinos Narodne banke Srbije izuzetno važan za uspeh Srbije, a činjenica da je dinar ostao stabilan i tokom pandemije nedvosmisleno govori o načinu našeg rada i našim rezultatima. I rast kreditnog rejtinga Srbije govori jasno o rezultatima rada Narodne banke Srbije i Vlade Republike Srbije“.
Stručnjaci uglavnom pozdravljaju jačanje ekonomske saradnje Srbije sa SAD, ali u svemu što je predstavljeno ima i neasnoća. Mihailo Crnobrnja, profesor emeritus FEFA-e, ističe da i ova poseta i saradnja sa SAD dobrim delom idu u dobrom pravcu.
„Ponavlja se pokušaj da budemo u dobrim odnosima sa svim velikim silama. Jedino što je neizvesno je šta je sve obećano Prištini, pošto je taj deo prilično tajanstven, a trebalo bi da zanima našu stranu i drugo je kako će na sve ovo reagovati oni koji su doskoro bili veliki prijatelji“, kaže Crnobrnja misleći na predsednike Rusije i Kine.
Sa ekonomske strane, nije loše imati američku razvojnu banku u Beogradu, ali „to su ipak krediti, iako povoljni. Polovina sredstava koje mi dobijamo od EU su grantovi, a to je daleko prihvatljivije za našu posustalu ekonomiju“, napominje Crnobrnja.
Takođe, on primećuje da je prisustvo SAD uglavnom orjentisano na jug i Tiranu.
„Nije to za odbaciti, ali ne verujem da ti projekti imaju značaj za nas kao Koridor 10“, smatra Crnobrnja ističući da Amerikanci insistiraju na ekonomiji i to jeste važan aspekt, ali nije i jedini.
I Slobodan Milosavljević, nekadašnji ministar trgovine, pozdravio je unapređenje saradnje Srbije i SAD i priliv kapitala, investicija i tehnologije po svakom osnovu.
„Čini se da vrlo brzo ide implementacija dogovorenog. Sad ostaje da se vidi kako će to što je predloženo biti usmereno i koliko će tu biti angažovano domaćeg biznisa, domaćih radnika i građevinara“, napominje Milosavljević dodajući da je teško komentarisati bez preciznije definisanih projekata.
On ističe da je za našu privredu i proizvode koje možemo kvalitetno da napravimo najvažnije tržište SAD.
„Cena ulaska na tržište, kanali distribucije, potrebne marketinške kampanje su značajne barijere za naše proizvode u SAD, ii bar u gradovima u kojima je značajna populacija naših ljudi. Tu bi bila korisna pomoć američke države, da se naši prehramebno poljoprivredni, a zatim i drugi proizvodi pojave na tamošnjem tržištu. Tu bi bilo važno i da u saradnji sa američkim kompanijama ovde osnujemo proizvodnju koja bi se onda izvozila u SAD“, zaključuje Milosavljević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.