Elektronska trgovina u Srbiji raste stopom od oko 20 odsto godišnje, a u Evropskoj uniji i brže od toga.
Upravo to je glavni pokretač za mnoge poštanske službe širom sveta, koje u internet trgovini sada vide izlaz iz teške situacije u kojoj se nalaze već godinama, od kada su taj isti internet i sveprisutna upotreba mobilnih telefona desetkovali njihov tradicionalno glavni posao – prenos pisama. Sada, međutim, kada sve više ljudi počinje da kupuje onlajn, pošte konačno imaju novu svrhu, jer sve te pakete kupcima treba dostaviti na kućnu adresu. Veliki sistemi zato ubrzano ulažu u razvoj svojih kapaciteta, za šta je poslednji primer nemačka brza pošta DHL ekspres, koja je u svoj novi logistički centar u Briselu upravo uložila 114 miliona evra.
Kako je novinarima iz cele Evrope, okupljenim u belgijskom habu objasnio generalni direktor DHL ekspresa Ken Alen, upravo je e-trgovina segment poslovanja ove kompanije koji najbrže raste, zbog čega je novi centar i bio neophodan, iako do pre samo nekoliko godina, logističke firme skoro da nisu ni razmišljale o onlajn trgovini.
– Udeo e-trgovine u broju pošiljaka je porastao sa 10 odsto na 22 odsto i nastavlja da raste brže od svih ostalih segmenata u našem poslovanju. Uz to, predviđa se da će do 2020. godine međunarodna onlajn kupovina rasti duplo brže nego domaća e-trgovina. To je potencijalna revolucija u trgovini – kaže Alen, dodajući da je DHL prošle godine uložio oko milijardu evra širom sveta na kapitalne investicije, kako bi proširio svoje kapacitete. Rast je toliko veliki da se sada predviđa da će do 2020. globalno tržište elektronske trgovine narasti na 900 milijardi dolara, sa 300 milijardi iz 2015. godine.
Podaci pokazuju i da okretanje mušterija kupovini preko interneta možda i najviše pogoduje malim i srednjim preduzećima, koja sada mogu od samog starta da prodaju robu u celom svetu, bez potrebe za bilo kakvim fizičkim prisustvom na inostranim tržištima. Tako Alen ističe podatak da uvođenje opcije međunarodne dostave robe kompanijama u proseku podiže prodaju za 10 odsto, a da trgovci koji nude opciju brze dostave rastu 1,6 puta brže od onih koji robu dostavljaju standardnim metodama. Ovo je, između ostalog, posledica i toga što preko interneta u najvećoj meri kupuju mladi (mada recimo u Belgiji čak 63 odsto stanovništva kupuje onlajn), a oni uglavnom nisu spremni da dugo čekaju da dobiju ono što su poručili „i ne zanima ih da li se to nalazi u drugoj državi ili u istom gradu“.
Podaci za zemlje Centralne Evrope, članice EU, pokazuju isti trend. Rast e-trgovine u ovom regionu u kojem su i Rumunija, Bugarska, Mađarska i Hrvatska, prošle godine je bio od 25 do 30 odsto, a očekuje se da to do 2020. naraste na 30 do 40 odsto godišnje. Većina preduzeća u zemljama našeg okruženja i dalje je orijentisana na svoja domaća tržišta, ali se u poslednje dve godine vidi okretanje izvozu, i pri tome, upravo startapovi i male firme najviše koriste mogućnosti prodaje preko interneta.
Novi logistički centar koji je DHL otvorio u Briselu opsluživaće gotovo celu Evropu i ima kapacitet obrade 42.000 pošiljaka na sat, što ga čini jednim od pet najvećih ovakvih centara u mreži DHL-a. U centru veličine 36.500 kvadratnih radi 1.200 ljudi, a kako je istaknuto, sva energija koju koristi ovaj objekat potiče iz obnovljivih izvora. 42.000 paketa na sat
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.