Novi Indeks digitalizacije ekonomije i društva 2022 pokazao je da je većina članica EU napredovala u digitalnoj transformaciji ali da je usvajanje ključnih digitalnih tehnologija, poput veštačke inteligencije i „big data“, od strane biznisa i dalje slabo.
Digitalne veštine su još jedna važna oblast u kojoj je potreban veći napredak i takodje treba pojačati napore kod infrastrukture povezivanja (posebno 5G), ocenjuje se u izveštaju koji je danas objavljen u Briselu.
U EU po digitalizaciji i dalje predvode Finska, Danska, Holandija i Švedska ali se i one suočavaju sa nedovoljnom upotrebom naprednih digitalnih tehnologija i široko rasprostranjenim nedostatkom veština.
Evropska komisija je ukazala i na pozitivan trend povećanja nivoa digitalizacije u članicama, kao i na činjenicu da zemlje koje su krenule sa niskog nivoa, „hvataju korak“ i beleže brži rast.
Posebno su u poslednjih pet godina napredovale Italija, Poljska i Grčka.
Unapredjenja su medjutim potrebna i kod digitalnih veština gradjana jer su digitalna orudja integralni deo svakodnvenog života i participacije u društvu.
Kako se navodi, samo 54 odsto Evropljana starih izmedju 16 i 74 godine ima barem osnovne digitalne veštine a cilj Digitalne dekade EU je da ih bude najmanje 80 odsto do 2030.
Takodje je 2021. na tržište rada ušlo pola miliona stručnjaka za ICT i EU ih ima devet miliona, što je daleko od cilja od 20 miliona do 2030. i nedovoljno da se premosti nedostatak veština sa kojima se preduzeća trenutno suočavaju.
Više od polovine preduzeća (55 odsto) tokom 2020. je imalo problem sa popunjavanjem mesta na kojima rade stručnjaci za ICT.
Taj manjak predstavlja veliku prepreku za oporavak i konkurentnost kompanija u EU i takodje nepovoljno deluje na napore da se ispune ciljevi Zelenog dogovora.
Kada je reč o korišćenju ključnih tehnologija, kompanije su im se više okrenule za vreme pandemije i „klaud“ je koristilo 34 odsto ali je upotreba veštačke inteligencije i „big data“ ostala slaba, samo 8 odnosno 14 odsto preduzeća.
Kako se ističe, te tehnologije nose veliki potencijal za inovacije i unapredjenje efikasnosti, posebno medju malim i srednjim preduzećima.
Samo 55 odsto malih i srednjih preduzeća EU ima barem osnovni nivo digitalizacije a cilj je da ih 2030. bude 90 odsto. To ukazuje da gotovo polovina nema priliku da iskoristi mogućnosti digitalizacije.
Evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton rekao je na predstavljanju Indeksa da EU mora da nastavi da ulaže napore da postane globalni lider u tehnološkoj trci.
„Moramo da pojačamo napore da osiguramo da svakom malom i srednjem preduzeću, svakom biznisu i industriji u EU budu dostupna najbolja digitalna rešenja i da imaju pristup infrastrukturi za digitalno povezivanje svetske klase“, istakao je Breton.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.