Digitalna budućnost čeka i bankare

Ovim rečima obratio se novinarima iz Srbije Omar Lodesani, član borda direktora italijanske banke Inteza San Paolo. On je najavio novo doba u kome će ključnu ulogu igrati robotika, automatizacija, veštačka inteligencija i „big data“ (analiza velikih količina podataka). Ova grupa je do sada uložila 200 miliona evra u prikupljanje i analizu velikih baza podataka.

I srpska članica grupe, Banka Inteza, uključena je u digitalnu transformaciju pa će do 2021. godine uložiti 65 miliona evra. Već za nekoliko nedelja nova IT platforma će omogućiti keš kredite koji se odobravaju onlajn za 15-ak minuta ili onlajn realizaciju dozvoljenog prekoračenja po tekućem računu bez odlaska u ekspozituru. Na ovaj način se u delo sprovodi budućnost koju najavljuje Lodesani u kojoj će klijenti tražiti personalizaciju usluga.

Draginja Đurić, predsednica Izvršnog odbora Inteze, poručila je da banka radi na tome da poveća kulturu nedolaženja klijenata u ekspozituru, već da se što više usluga obavi putem digitalne platforme.

Ona je istakla i da je banka u prošloj godini povećala obim kredita za 180 miliona evra pre svega stanovništvu, a da je budžet banke za plasmane u ovoj godini 340 miliona evra.

Zanimljivo je da je sastanak na kome je Lodesani govorio o budućnosti održan u zgradi članice Inteza San Paolo grupe Kasa di Risparmio in Bolonja (CARISBO) iz 1877. godine u kojoj na zidovima i danas stoje imena prvobitnih osnivača, viđenijih ljudi Bolonje.

Kada se radi o perspektivama evropskih ekonomija u usponu, Đanluka Salseći, šef međunarodne istraživačke mreže ISP grupe, ocenio je da će u ovoj godini biti usporavanja privrednog rasta nakon velike ekspanzije u 2017. godini. Među ovim zemljama neke će usporiti rast kao na primer u Rumuniji, a neke će ubrzati kao na primer u Srbiji. On je ocenio da će privredni rast Srbije ove godine iznositi između tri 3,5 odsto. Ipak, za rastuće ekonomije najveći rizici će biti geopolitičko okruženje i sporovi između velikih sila i protekcionizam u međunarodnoj trgovini koji može dovesti do poremećaja u globalnom lancu vrednosti. Na odliv kapitala iz ovih zemalja mogla bi da utiče eventualno restriktivnija monetarna politika SAD od očekivanog, kao i preterana nestabilnost na finansijskim tržištima. Na pozitivnoj strani očekuje se da će Evropska centralna banka nastaviti politiku kvantitativnih olakšica i da bi euribor nominalno mogao ući u pozitivnu zonu tek sredinom sledeće godine, ali će i dalje biti realno negativan.

Inače Inteza San Paolo je sa aktivom od 797 milijardi evra i tržišnom kapitalizacijom od 49,7 milijardi evra najveća banka u Italiji, četvrta u evrozoni i osma u Evropi.