Dijamant i Frikom pozajmili devet miliona evra Ledu i Jamnici

Ovo pokazuju rezultati vanredne revizije poslovanja celog holdinga kojim je obuhvaćeno 27 preduzeća, od čega tri iz Srbije i tri iz BiH. Nažalost, još uvek nisu objavljeni rezultati revizije naših kompanija, već samo najvećih hrvatskih članova Agrokor grupe.

Revizija poslovanja je utvrdila i da je kapital Agrokora manji nego što se prvobitno mislilo za čak 1,7 milijardi evra. Opet je najviše ispravljen kapital maloprodajnih preduzeća za 1,4 milijarde evra.

Prema rečima privremenog upravnika Agrokora, revizija je rađena pod pretpostavkom nastavka poslovanja, a da Agrokor nije zaštićen od poverilaca Leks Agrokorom bio bi zreo za stečaj.

Ovom revizijom su pročešljani i bilansi za 2015. godinu pa se došlo do zaključka da je u stvari u 2015. zabeležen gubitak od 140 miliona evra iako je prvobitno iskazana dobit od 110 miliona evra.

Zanimljivo je da je dominantan razlog za ovako loš rezultat tretman međukompanijskih pozajmica i obaveza. Naime, revizori iz Ernst i Janga su ocenili da treba rezervisati polovinu međusobnih potraživanja Agrokorovih kompanija. Na primer, samo Jamnici su ispravljena potraživanja od drugih preduzeća u okviru Agrokora u visini celih 82 miliona evra.

U zamršenom klupku međusobnih dugovanja i potraživanja, na osnovu objavljenih podataka može se videti da su zrenjaninska fabrika ulja Dijamant i fabrika sladoleda i smrznute hrane Frikom pozajmljivali sredstva preduzećima iz Agrokor grupe. Tako je Dijamant pozajmio 2,5 miliona evra Ledu, 2,8 miliona evra Jamnici (koja je vlasnik Mivele u Srbiji) i 130.000 evra Konzumu. Takođe, Frikom je pozajmio 3,65 miliona evra Jamnici. Ne može se utvrditi da li su revizori i za koliko obezvredili ove pozajmice srpskih kompanija. Takođe, deluje da Agrokorove srpske kompanije iz prehrambenog sektora nisu dobijale pozajmice od hrvatskih kompanija.

U finansijskom izveštaju Leda koji je vlasnik Frikoma navodi se da je srpska kompanija tokom 2017. godine smanjila dug prema bankama za 9,5 miliona evra, kao i da je za produženje roka otplate ostatka duga položila zaloge nad objektima u Čačku, Gornjem Milanovcu i Nišu u vrednosti 13 miliona evra.

Inače ukupne potencijalne obaveze najvećih Agrokorovih kompanija u Hrvatskoj, Konzuma, Leda i Jamnice po osnovu jemstava za kredite i ostale dužničke instrumente Agrokora iznose neverovatnih 9,25 milijardi evra.

Ivica Todorić, vlasnik Agrokora koji je sada pod vanrednom upravom države, kratko se obratio preko internet portala koji mu je do sada jedini način komunikacije sa javnosti rečima da izveštaji “potvrđuju veliku vrednost koju smo izgradili tokom 30 godina neprestanih ulaganja”, najavivši detaljniji komentar nakon što prouči izveštaje. On poslednjih nedelja optužuje hrvatsku vladu i njene pojedine članove da su zarad privatnih interesa uništili njegovu kompaniju.

Objavljivanje izveštaja je pokrenulo lavinu reagovanja, a možda je najzanimljivija izjava Maksima Poletaeva, potpredsednika uprave ruske Sberbanke koji je zatražio od države Hrvatske da vrati dug Agrokora od 1,1 milijarde evra prema ovoj banci pošto je “Hrvatska nacionalizovala Agrokor i to je sada njen dug”.

Hrvatska vlada je ove rezultate iskoristila da pokaže kako je uvođenje vanredne uprave i Leks Agrokora bio opravdan potez. Ovakav izveštaj bi mogao biti i dokaz za tvrdnje Sberbanke da su finansijski izveštaji Agrokora prethodnih godina falsifikovani.