Dimitrije Konjović: Tvorac Ikarusa

Ova fabrika osnovana je u Novom Sadu 1923. godine, a nešto kasnije preseljena je u Zemun. Zahvaljujući Konjoviću „Ikarus“ je do Drugog svetskog rata postigao fantastičan razvoj, pred sam rat zapošljavao je i do 2.000 radnika i proizveo oko 480 aviona za civilne i vojne potrebe. On je bio jedan od glavnih tvoraca a kasnije kreator daljeg razvoja, direktor i glavni akcionar sve do 1945. godine.

Potiče iz ugledne somborske porodice Konjović, otac Pavle je bio učitelj, a njegov stariji brat Petar poznati kompozitor. Njegov brat od strica bio je poznati slikar Milan Konjović. Posle završene osnovne i srednje škole u rodnom Stanišiću kod Sombora, kao dobar đak postaje stipendista poznate austrougarske Pomorske akademije u Rijeci. Posle diplomiranja najpre radi u Puli, a zatim plovi po Mediteranu, gde se ističe kao navigacioni oficir, postaje kapetan eskadre. Prvi svetski rat ga zatiče na mestu oficira u Austrougarskoj mornarici u Jadranu.

Francuska nagrada za viteštvo

Kao iskusan pilot na hidroavionima postaje glavni komandant hidrobaza Austrougarske na Jadranu. Od 1916. do kraja rata komandant je baze u Kumboru u Boki Kotorskoj i baš na tom mestu ulazi u anale svetskog ratovanja. Upravljajući hidroavionom Loner („Lohner“) u septembru 1916. primećuje francusku podmornicu Fuko i granatira je. Spušta se na površinu mora zarobljava dva oficira i vozi ih u Kumbor. Njegova patrola potom spašava ostalih 26 francuskih mornara. To je bilo prvo potapanje podmornice iz vazduha u istoriji vazduhoplovstva, a pošto su oficiri i mornari preživeli zahvaljujući spasavanju, francusko Udruženje za pomorstvo uz podršku Vlade Francuske u februaru 1968. godine odlikovalo je Konjovića počasnom diplomom za hrabrost i humanost u ratnim uslovima.

Konjović je zadužio srpski narod još jednim činom. U januaru 1916. dobio je naređenje da bombarduje iscrpljene srpske vojnike koji su se nakon povlačenja preko Albanije ukrcavali na brodove za Krf. Pošto je primetio da se sa vojskom nalazi veliki broj civila on je bombe sručio u more. Kasnije se ispostavilo da je to bio specijalni transport sa Miroslavljevim jevanđeljem u pratnji budućeg patrijarha Gavrila.

Osnivanje Ikarusa

Do 1923. radi u rečnoj ratnoj flotili Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca sa sedištem u Novom Sadu. Tada upoznaje grupu preduzimljivih ljudi i uključuje se u realizaciju osnivanja fabrike aviona. Počeli su u objektima malog preduzeća „Industrija motora Protić i komp“ u Novom Sadu, koje je bilo u velikim dugovima. Tako je stvorena Prva srpska industrija aeroplana, automobila i strojeva „Kovačević i komp“, koja potom menja ime u „Ikarus“. Ta fabrika je već sledeće godine proizvela prvi avion školski „Brandenburg“, koji će se narednih godina proizvoditi u više varijanti.

Neposredno pred Drugi svetski rat Ikarus je zapošljavao skoro 3.000 radnika, a Konjović je skoro dvadeset godina bio direktor i vodeći akcionar. Tokom Drugog svetskog rata, odmah po preuzimanju „Ikarusa“, Nemci hapse Konjovića i zatvaraju u logor na Banjici. Takva fabrika kao što je bio „Ikarus“ svakako im je bila dragocena pa su je koristili za vojne potrebe, prevashodno za remont i održavanje aviona.

Konjovića je iz logora spasio jedan nemački oficir, drug sa školovanja u Rijeci. NJihov susret u logoru bio je sasvim slučajan. Oficir ga je ugledao prilikom jedne rutinske posete logoru. „Šta ćeš ti ovde Konjoviću?“, „Eto uhapsili me ovi tvoji“ – to je bio ceo njihov razgovor. Tako je Konjović uspeo da preživi zloglasni banjički logor i ostatak rata je proveo na svom imanju u Beogradu.

Novo hapsenje

Odmah po oslobođenju Dimitrije odlazi na posao, organizuje rad fabrike, ali je brzo uhapšen ovog puta od strane komunističkih vlasti, i bez ikakvog osnova biva optužen za „privrednu saradnju sa okupatorom“! „Ikarus“ je nacionalizovan, Konjoviću je oduzeta i sva druga imovina pa je morao da ode kod rodbine u Bešku gde je preživljavao radeći na malom poljoprivrednom imanju. Zahvaljujući angažovanju svoje poznate braće jedva uspeva da dobije penziju i početkom 60-ih godina vraća se u Beograd gde ostaje do kraja života.

Njegov „Ikarus“, danas „Ikarbus“ jedna je od retkih kompanija, verovatno i jedina koja se svom osnivaču odužila na dostojan i u granicama njenih ovlašćenja moguć način. Na zvaničnom sajtu Fabrike nalazi se potpuna informacija o Konjoviću, njegovim zaslugama u osnivanju i razvoju „Ikarusa“ i doprinosu razvoju srpskog vazduhoplovstva.