Dinar realno jača u odnosu na evro: Otkud to i šta to znači za građane i privredu

Naime u decembru je međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila 15,1 odsto, a u evrozoni 9,2 odsto.

Realno jačanje dinara ima više posledica. Kako objašnjava ekonomista Slaviša Tasić to znači da smo u odnosu na prethodnu godinu za toliko postali skuplji u odnosu na evrozonu.

„Realno jačanje kursa znači da je naša imovina vrednija u evrima i da su naše plate povećane u evrima. S druge strane to znači i da su povećani troškovi za investitore. Takođe utiče na smanjenje izvoza, jer naša roba poskupljuje, a s druge strane stimuliše uvoz. Ovo se često navodi kao negativno, ali to znači da je građanima uvozna roba jeftinija“, objašnjava Tasić dodajući da male zemlje retko imaju potpuno slobodno plivajući kurs već podešavaju politiku okolnostima.

On dodaje i da je kojim slučajem dinar slabio prema evru to znači da bi inflacija bila veća nego što je sada.

On ističe i da treba imati na umu da mi uglavnom imamo aprecijacijske pritiske na dinar, odnosno pritiske na jačanje dinara i da je „pušten“ kurs to bi značilo da bi dinar bio još jači prema evru nego sada.

„Osim u kriznim vremenima mi poslednjih 20 godina imamo priliv kapitala i pritiske na jačanje valute. To se vidi i po tome što nam devizne rezerve stalno rastu“, napominje Tasić.

Ovo potkrepljuju i podaci Narodne banke Srbije prema kojima je u 2022. godini na deviznom tržištu neto kupila milijardu evra.

U prva četiri meseca zbog početka rata u Ukrajini, panike kod građana uz velike troškove uvoza energenata zabeležena je velika tražnja za evrima, pa je NBS prodala na tržištu čak 2,27 milijarde evra.

Međutim, od maja se slika promenila pa je dinar bio izložen aprecijacijskim pritiscima, pa je od maja do kraja godine NBS neto kupila 3,27 milijardi evra.

Đorđe Đukić, profesor ekonomije na Beogradskom univerzitetu, podseća da je NBS još pre rata u Ukrajini vodila faktički politiku fiksnog deviznog kursa, iako je deklarativno to bio rukovođeno plivajući kurs.

„Ne možemo srednjeročno da imamo veliku razliku između inflacije u Srbiji i inflacije u evrozoni, a da kurs dinara prema evru apresira. To može samo kratkoročno usled priliva stranih investicija ili zaduživanja. Ali to su jednokratni procesi koji krive dugoročnu sliku ponašanja realnog kursa.

Ako bi priliv deviza dolazio od rasta izvoza i spoljnotrgovinskog suficita to bi bio prirodan osnov srednjeročnog jačanja nacionalne valute.
Ali mi to nemamo, već imamo politiku fiksnog kursa zbog čega imamo manji izvoz nego što bi imali u slučaju slobodnoplivajućeg kursa dinara.

Posledice ove politike deviznog kursa su neminovne, samo je pitanje vremena, smatra Đukić.

„Najveći rizik je da u slučaju krize, a već je izvesna recesija u ekonomijama naših ključnih spoljnotrgovinskih partnera, dođe do pada stranih direktnih investicija i izvoza roba i usluga.

To niko ne želi, ali geopolitički rizici su toliko narasli i čine privredu više ranjivom na srednji i dugi rok. Tada ćemo imati deprecijacijske pritiske i onda će Narodna banka morati da brani dinar intervencijama iz deviznih rezervi. Ukoliko deprecijacija ne bi bila zaustavljena intervencijama došlo bi do jačanja inflatornih pritisaka i inflatorna očekivanja bi se još više ukorenila“, kaže Đukić.

U drugoj polovini ove godine imali smo apresijacijske pritiske, što znači da je pušten kurs, dinar bi još jačao prema evru.

Đukić kaže da bi u tom slučaju tržište odredilo cenu valute, ali da bi se nakon okončanja jednokratnih efekata kao što su prilivi investicija ili zaduživanja on vratio na svoj realni nivo.

„Pitanje je zašto imamo ovoliku razliku u inflaciji između nas i evrozone, ako imamo fiksan kurs. To je signal da nešto nije u redu u koordinaciji ekonomskih politika, pre svega fiskalne i monetarne politike“, ocenjuje Đukić dodajući da je deo naše inflacije troškovni i uvezen, ali deo je i posledica ekspanzivne monetarne politike u prošlosti.

„Tu mislim i na to što je NBS kasno počela da povećava ključnu kamatnu stopu iako su druge centralne banke koje isto imaju režim ciljane inflacije to počele još krajem 2021. godine“, smatra Đukić daojući da je slobodnoplivajući kurs na dnevnoj osnovi najbolje ogledalo efikasnosti vođene monetarne i fiskalne politike. Tada je kurs uvek realan, a kreatori ekonomske politike neka se pitaju, ako nastupi period naglih oscilacija u čemu su pogrešili, kao i da to važi za sve male otvorene privrede.

Inače, u prvih 11 meseci prema podacima RZS izvoz je porastao u odnosu na isti period prethodne godine 26,4 odsto, a uvoz čak 34,1 odsto. Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni dostigao je čak 9,64 milijardi evra odnosno čak 58,9 odsto više nego u istom periodu 2021. godine.

Nesumnjivo da su cene energenata napumpale uvoz i deficit, mada je pitanje u kojoj meri je i realna aprecijacija dinara doprinela širenju deficita.

S druge strane, računica NBS je da je dve trećine uvozne inflacije u periodu od 2010. do 2012. godine bilo posledica deprecijacije dinara prema evru, a samo jedna trećina dugovala se samom rastu cena u međunarodnom okruženju, odnosno da stabilnost dinara faktički doprinosi cenovnoj stabilnosti u Srbiji.