Dinarska štednja i dalje isplativija od devizne

U proteklih devet godina dinarska štednja je povećana gotovo šest puta (rast od 86,3 milijardi dinara). Polovina ukupnog rasta ostvarena je u poslednje tri godine zahvaljujući održanoj makroekonomskoj stabilnosti koja je preduslov za sticanje i očuvanje poverenja građana u domaću valutu. Devizna štednja u istom periodu takođe beleži rast, od 59,2 odsto u odnosu na dinarsku štednju, i to sa 8,3 milijardi evra krajem 2012. godine na 12,7 milijardi evra krajem 2021. godine, navodi se u analizi.

Na veću isplativost dinarske štednje uticali su monetarna i fiskalna stabilnost u dužem periodu, relativno stabilan kurs dinara, visok nivo deviznih rezervi, NPL na niskom nivou, umeren nivo javnog duga. Takođe, kamatne stope na štednju u dinarima relativno su više nego na štednju u evrima a povoljniji je i poreski tretman štednje u domaćoj valuti pošto se kamata na dinarsku štednju ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15 odsto.

Rezultati analize isplativosti štednje oročene na godinu dana i zanavljane u periodu od devet godina potvrdili su da bi štediša koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja u decembru 2021. godine dobio blizu 36.000 dinara (oko 300 evra) više od štediše koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa.

Štednja u domaćoj valuti pokazala se isplativijom i prilikom oročavanja na godinu dana u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda u poslednjih devet godina. Dinarski štediša, koji je od decembra 2020. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara, dobio bi u decembru 2021. oko 1.300 dinara (11 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio protivvrednost istog iznosa u evrima.

Kada su u pitanju depoziti oročeni na tri meseca, štednja u dinarima bila je isplativija od štednje u evrima u 88 odsto tromesečnih potperioda, a kod štednje oročene na dve godine, dinarska štednja je bila unosnija u svim dvogodišnjim potperiodima. Prema tome, bez obzira na period oročavanja štednje (kratkoročno ili dugoročno) – u prethodnih devet godina bilo je isplativije štedeti u domaćoj valuti, poručuju iz NBS.