DINKIĆ: Uskoro bescarinski izvoz automobila u Rusiju

On je najavio da će u aprilu putovati u Moskvu zajedno sa premijerom Ivicom Dačićem i da će se tom prilikom pokrenuti pitanje bescarinskog izvoza te da dobijanje te povlastice „nije nemoguće“ prevashodno zbog dobrih odnosa koje premijer i predsednik Tomislav Nikolić imaju sa Rusijom.

– Ove godine se očekuje od izvoz od 110.000 do 160.000 Fijatovih vozila ove godine, što zavisi od reakcija tržišta SAD i Rusije na njihove automobile – rekao je Dinkić. On je ocenio da će ova godina biti bolja od prošle, „što i nije teško jer je prošla bila jako loša“.

– Očekujemo da se ostvari rast BDP-a od dva odsto. Generator toga će biti izuzetan rast u auto industriji i poljoprivredi. Godina je počela solidnije nego prošle. Očekujemo da ćemo ove godine imati rast izvoza od bar 25 odsto, pri čemu osnova iz prošle godine iznosi 8,8 milijardi evra. Fijatov izvoz će nam doneti 1,5 milijardi, a NIS 500 – 700 miliona evra. Auto industrija će činiti jednu petinu ukupnog izvoza. Da Fijat nismo pomogli subvencijama to ne bismo uradili. Danas u auto industriji radi 150 kompanija. U gotovim automobilima, 66 odsto komponenti se pravi ovde. To je naš najveći izvozni proizvod, a na drugom mestu po izvozu su kablovi za automobile. Imamo četiri fabrike koje se time bave – Juru, Dreksler, Leoni, i bakar u Boru, a dolaze i Finci da prave kablove – rekao je Dinkić, iskoristivši tako priliku da odbrani svoj kontroverzni projekat subvencionisanja velikih kompanija sa po čak 10.000 evra po radnom mestu.

Dinkić je najavio i početak rada prve Bošove fabrika u Srbiji na leto, a „sada dolaze da razgovaraju o još jednoj fabrici“.

Aludirajući na dogovore sa šeikom Muhamedom bin Zajedom al Nahjanom, ministar je kao sledeću investiciju u rangu Fijata koju će probati da realizuje naveo otvaranje fabrike poluprovodnika, „a ako bismo to uspeli, imali bismo godišnji izvoz samo po tom osnovu od četiri milijarde dolara. To je više i od Fijata“, dodao je Dinkić.

Ministar je priznao da je stopa nezaposlenosti jako visoka i da je to mnogo važnije od toga da li nam je javni dug 45 ili 65 odsto ili da li je deficit 3,6 ili 4 odsto. S druge strane, on je obećao da se prošlogodišnji budžetski deficit od 6,7 odsto (za koji je odgovornom drži DS) više nikada neće ponoviti. Dinkić je ponovio i svoje kritike na račun Fiskalnog saveta. „U januaru je budžetski deficit bio sedam milijardi dinara, ali smo imali višak u fondu zdravstvenog osiguranja i na drugim mestima, kao I na lokalu, tako da smo ukupno imali plus od 3,8 milijardi dinara. Za februar nemamo konsolidovane podatke, a taj mesec je tradicionalno najslabiji po prihodima u godini“, rekao je Dinkić.

On je istakao i da je javni dug u januaru stajao na stopi od 59,9 odsto, ali da će ove godine prirast javnog duga biti 1,5 milijardi evra, dok je prošle godine on bio „katastrofalnih tri milijarde“. „Zaustavićemo rast javnog duga na 65 odsto i onda očekujemo da počne da pada. Sad ćemo jednoj grupi poverilaca vratiti 450 miliona dolara kredita koji nose kamatu od 6,75 odsto godišnje, a predložiću da u septembru njima platimo i drugu polovinu duga od 450 miliona. Sada možemo da dobijemo manju kamatu – smatra ministar. On je naglasio da Vlada priprema nacionalni plan reindustrijalizacije, koji hoće da usvoji do aprila, ali da želi da to uradi u konsultaciji sa privrednicima. Taj plan ima četiri stuba – auto-industriju, informacione tehnologije, prehrambenu industriju i odbrambenu industriju.

„Ima volje, nema znanja“

Govoreći o izmenama zakona, Dinkić je privrednicima poručio da „ako budu čekali vladu da napravi dobar zakon o planiranju i izgradnji čekaće 20 godina“.

– Sve te zakone prave isti ljudi koji su radili i ove loše. Napravite zakon, angažujte advokatsku kancelariju da vam to uobliči i dajte nam ključ u ruke. Kažu nema političke volje, ima volje, ali nema znanja. Mi to hoćemo da izguramo uz vašu pomoć – rekao je Dinkić, dobivši za to aplauz od strane okupljenih privrednika.